Na današnji dan – 3. jun

1098 – Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.
1657 – Umro je engleski lekar Vilijam Harvi (William Harvey) koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe.
1808 – Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis (Jefferson Davis), predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru.
1818 – Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.
1875 – Umro je francuski kompozitor Žorž Bize (Georges Bizet), autor opere „Karmen“ koja se smatra remek-delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike.
1886 – Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.
1889 – Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
1896 – U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.
1899 – Umro je Johan Štraus Mlađi (Johann Strauš), austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu („Slepi miš“, „Ciganin baron“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“).
1906 – Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker (Josephine Baker), zvezda pariskih kabarea „Foli Beržer“ i „Kazino de Pari“, i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora.
1924 – Umro je austrijski pisac Franc Kafka (Franz). Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman „Proces“ i pripovetka „Metamorfoza“, imala su presudan uticaj na književnost 20. veka.
1926 – Rođen je američki pisac Alen Ginzberg (Allen Ginsberg). Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“ (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka.
1940 – Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je prevezeno više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.
1959 – Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, a Britanci su zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
1963 – Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonista reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu („aggiornamente“). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.
1965 – Američki astronaut Edvard Vajt (Edward White) izašao je iz svemirskog broda „Džemini 4“ i tako postao prvi Amerikanac koji je „šetao“ kosmosom, tri i po meseca posle sovjetskog kosmonauta Alekseja Leonova.
1968 – U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u socijalističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija partijskih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava, prekinut je posle sedam dana kada je u govoru emitovanom preko TV Beograd, predsednik SFRJ Josip Broz Tito podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.
1973 – Sovjetski supersonični avion „Tupoljev 144“ srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.
1989 – Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khoemeini) koji je 1979. predvodio zbacivanje šaha Mohameda Reze Pahlavija islamskom revolucijom, i vratio se iz izbeglištva u Francuskoj u u Iran. Vladao je Iranom do smrti, i tu ranije naprednu, prozapadnu zemlju, pretvorio u militantnu, versku zemlju.
1989 – U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici uništena su dva putnička voza u kojima je poginulo 575 ljudi, a 600 je povređeno.
1995 – Ministri odbrane NATO i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba.
1999 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je prihvatio mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) i Viktor Černomirdin. Plan koji je predviđao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak napada NATO na SRJ.
2001 – Umro je holivudski glumac Entoni Kvin (Antony Qwin) koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu.
2004 – U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kojem je stradalo više od 50.000 ljudi, a dva miliona ljudi je proterano. Sud je juna 2007. trojicu vojnih zapovednika . proglasio krivim za zločine počinjene od 1991-2002. To je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji.
2006 – Skupština Crne Gore je donela Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.
2009 – Umrla je američka pevacica Koko Tejlor (Taylor), zvana  kraljica bluza“, dobitnica brojnih nagrada za muziku, među kojima i nagrade Gremi 1984. godine.

Povezana vest:  Na današnji dan - 27. septembar