Na današnji dan – 1. avgust
10. p.n.e. – Rođen je rimski car i istoričar Klaudije koji je 41. godine nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgrađen je veliki akvadukt, proširena luka Ostija. Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine koja ga je, po predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka, Nerona.
1291 – Tri kantona: Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez za odbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije.
1560 – Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest čime je osnovana Škotska crkva.
1714 – Umrla je engleska kraljica Ana (Anne), poslednji monarh iz dinastije Stjuart (Stewart), tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je Džordž I, iz hanoverske dinastije.
1774 – Britanski hemičar DŽozef Pristli (Joseph Priestley) otkrio je plin koji je nazvao „dephlogisticated air“ – kasnije nazvan kiseonik.
1778 – U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica u svetu.
1793 – Francuska je, kao prva zemlja u svetu, uvela metrički sistem mera.
1798 – U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona (Horatio) uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa (Francois Brueys). Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala je odsečena od Evrope.
1806 – Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najveća pobeda Karađorđeve vojske u Prvom srpskom ustanku.
1810 – Rođen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur (Camillo, Cavur), prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.
1813 – U Beču je izašao prvi broj „Novina serbskih“, prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom.
1834 – Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji i u kolonijama je oslobođeno više od 770.000 robova.
1860 – Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvršio emigrant Todor Kadić, umro je crnogorski knez Danilo Petrović, naslednik vladike Njegoša i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858.
1894 – Japan je objavio rat Kini zbog spora oko Koreje.
1914 – Četiri dana pošto je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nemačka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, a Italija je proklamovala neutralnost. Svetski rat postao je neizbežan.
1921 – Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističke partije, a njenim poslanicima u Skupštini (58) su poništeni mandati.
1936 – Adolf Hitler je u Berlinu otvorio XI olimpijske igre.
1944 – U Varšavi, jednom od glavnih središta poljskog pokreta otpora, izbio je ustanak protiv nemačke okupacije. Nakon dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u koncentracione logore.
1955 – Umro je pisac Stanislav Vinaver, jedna od najistaknutijih ličnosti beogradskog modernističkog pokreta posle Prvog svetskog rata, autor Manifesta ekspresionizma („Mjeća“, „Varoš zlih volšebnika“, „Čuvari sveta“, „Evropska noć“).
1958 – Kralj Jordana Husein (Hušein) je poništio federaciju Jordana sa Irakom.
1960 – Benin (Dahomej) je proglasio nezavisnost od Francuske.
1966 – U Kini je počeo XI plenum Komunističke partije na kojem je doneta odluka o „kulturnoj revoluciji“ koja je trajala narednih 10 godina.
1973 – Umro je nemački državnik Valter Ulbriht (Walter Ulbricht) prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke (1950). Od 1960. do 1971. bio je predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke.
1975 – Državnici 35 zemalja, među kojima i predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji.
1994 – Predsednik Nemačke Roman Hercog (Herzog) izrazio je žaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
2000 – Ekstremisti u Kašmiru su izvršili sedam napada u kojima je 90 ljudi ubijeno, a više desetina ranjeno. Većina žrtava bili su hinduistički hodočasnici.
2001 – Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) je započeo zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta jednog britanskog premijera toj zemlji od Foklandskog rata 1982.
2004 – U požaru u samousluzi u trgovinskom centru u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, poginulo je 400 ljudi, a stotine su povređene.
2005 – Umro je kralj Fahd koji je vladao Saudijskom Arabijom od 1982. godine. Nasledio ga je njegov polubrat, princ Abdulah.
2006 – Kubanski predsednik Fidel Kastro je privremeno preneo vlast na svog brata Raula, zbog bolesti. Raul Kastro je za šefa države izabran 24. februara 2008. Fidel Kastro je rukovodio Kubom od revolucije 1959. godine.
Leave A Comment