Na današnji dan – 29. septembar
1399 – Ričard II (Richard) postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.
1518 – Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto (Jacoppo, Tintoretto), jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste („Tajna večera“, „Poslednji sud“).
1758 – Rođen je engleski admiral Horacio Nelson (Horatio) jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.
1854 – U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi „Memoari“ dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima.
1901 – Rođen je Italijan Enriko Fermi (Enrico) koji se u SAD proslavio kao nuklearni fizičar i dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. U Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se I kao početak atomskog doba.
1911 – Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku pokrajinu Tripolitaniju.
1918 – Bugarska je posle poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima („Solunsko primirje“).
1913 – Rudolf Dizel (Diesel), nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u kanalu Lamanš tokom putovanja iz Antverpena za London.
1923 – Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.
1930 – Umro je Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio uzor sovjetskih socijalističkih realista („Burlaci na Volgi“, „Litija“, „Ivan Grozni i njegov sin Ivan“, „Hapšenje propagandista“).
1938 – Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.
1940 – Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.
1941 – U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.
1957 – U Zapadnom Pakistanu je poginulo 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni s naftom.
1958 – Emitovan je prvi zajednički program preko TV-odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
1967 – Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.
1970 – Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat (Anwar) preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera (Nasser), a 5. oktobra je formalno postao predsednik Republike.
1972 – Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.
1979 – Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, pred više od milion ljudi u Dablinu apelovao je za mir u Severnoj Irskoj.
1979 – Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema (Francisco Macias) zbačen s vlasti avgusta 1979, streljan je pod optužbom za „genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava“.
1988 – Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.
1993 – Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše (George Marchais) povukao se, zbog lošeg zdravlja, s mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.
1994 – Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača napade iz vazduha na položaje bosanskih Srba.
1999 – Specijalne policijske snage su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.
2000 – Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. Narednih dana talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, uz blokadu magistralnih puteva.
2000 – Bivši premijer Kanade Pjer Trido (Pierre Trudeau) umro je u 80. godini. Premijer od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je bio toliko popularan, da se govorilo o „tridomaniji“.
2001 – Savet bezbednosti UN je doneo rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija protiv svake zemlje koja ne bude poštovala antiterorističke mere.
2002 – Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.
2004 – Sultan Hasanl (Hašanal) Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav čime je omogućio održavanje prvih izbora od 1962. godine u tom kraljevstvu bogatom naftom.
2010 – Umro je američki glumac Toni Kertis (Tony Curtis) koji je najveću slavu stekao ulogom u filmu Bilija Vajldera (Billy Wilder) „Neki to vole vruće“, sa Merlin Monro (Marilyn Monroe) i Džekom Lemonom (Jack Lemmon).
Leave A Comment