Na današnji dan – 28. januar

 

Na današnji dan – 28. januar

814 – Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768.irimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede (feude) i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika. 
1547 – Umro je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je nakondolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba s papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu. 
1573 – Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna podvođstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vođa je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja. 
1596 – Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk (FrancisDrake) prvi Englez koji je oplovio svet (1577-80). Gusarskim napadima na španske brodove doprineo je engleskom osvajanju kolonija, posebno u severnoj Americi, a imao je i značajnu ulogu u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom „Nepobedivom armadom“ u bici u Lamanšu. Preneo je 1586. krompir u Evropu iz Amerike. 
1689 – Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja DžejmsaII (James). Poslednji vladar iz dinastije Stjuart (Stuart) bio je prisiljen na napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku. 
1812 – Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan odvođa ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa „Načertanije“ (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka. 

1846 – Na balu u Beču prvi put je izveden „Srpski kvadril“,delo koje je Johan Štraus mlađi (Johann Strauš) komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića. 
1857 – Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić,jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918). Izdavao je i uređivao časopis „Delo“ i list „Odjek“. Pisac je odgovora na austro-ugarski ultimatum Srbiji 1914. 
1871 – Francuska „Vlada narodne odbrane“, koja je formirana uParizu nakon što je svrgnut Napoleon III i proklamovana republika, prihvatila je kapitulaciju u ratu s Pruskom, u kojem je francuska vojska teško poražena. 
1878 – U Nju Hevnu u SAD je puštena u rad prva telefonskacentrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) patentirao telefon. 
1887 – Rođen je poljski pijanista Artur Rubinštajn. 
1935 – Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovanabortus. 
1939 – Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts(William Butler Yeats), najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta (Teatar Ebi). Njegova delatnost nadahnula je procvat irske nacionalne drame, a učestvovao je i u javnom političkom životu I bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. 
1986 – U eksploziji američkog vasionskog šatla „Čelendžer“,72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta. 
1994 – Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a u Zenicije jedan Britanac ubijen, a dvojica teško ranjeni. Britanci su bili službenici agencije za dostavljanje humanitarne pomoći u Bosni. 
1995 – U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskihekstremista u Egiptu, poginulo je 14 ekstremista, dvoje policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri. 
1998 – U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih zaučešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija (Rajiv Gandhi).
2001 – U Zagrebu je umro hrvatski književnik Ranko Marinković.Dobitnik je mnogih književnih nagrada a njegova dela, poput romana „Kiklop“ i „Glorija“, uz stvaralaštvo Miroslava Krleže svrstavaju se u najveća dostignuća hrvatske književnosti. 
2002 – U Stokholmu je umrla švedska književnica AstridLindgren, tvorac Pipi Duge Čarape. Napisala je više od 100 dela, a njene knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka. 
2003 – U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović, jedan odnajboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. 
2003 – Na opštim izborima u Izraelu pobedila je desničarskapartija Likud, čiji je lider izraelski premijer Ariel Šaron. 
2004 – Predsednik britanske medijske korporacije Bi-Bi-Sija(BBC) Gevin Dejvis podneo je ostavku, a kompanija se izvinila zbog propusta u izveštavnju o naoružanju Iraka pred rat u toj zemlji. Otkaz je dao I novinar BBC Endru Giligan, autor spornih tekstova u kojima se optužuje britanska vlada da je preuveličala opasnost od iračkog naouržanja. ` 
2011 – Umrla je operska diva Margaret Prajs (Price) koja jevažila za jednu od vodećih soprana sveta. Najpoznatija je po izvođenju Mocartovih složenih kompozicija.