Nik Kejv o svom rodnom gradu, bogu, erotici...

Nik Kejv o svom rodnom gradu, bogu, erotici…

Više od četiri decenije australijski pevač i pisac Nik Kejv pokušavao je da razme prirodu boga i seksualne želje kroz svoje iskrene, intenzivne pesme.
Iako je Australiju napustio 1980. Kejv kaže da ga Vangarata – njegov rodni grad u jugoistočnoj državi Viktorija, sa populacijom od 17.000 – i dalje „inspiriše manje više u svemu“.
„Definitivno ima ogroman uticaj na moje pesme“, rekao je Kejv a prenosi AFP-u. „Ideja reke i otvorenog prostora i malog grada…sve to dolazi iz života u tom užasnom gradu“.
„Bilo je to grozno mesto za odrastanje zbog opakih policajaca koji su svima zagorčavali život“, rekao je Kejv na premijeri filma o njemu „20, 000 Days on Earth“.
Kejv se iz Melburna preselio u London sa svojim pank bendom The Birthday Party čiji je sumorni zvuk najavio gotik pokret u muzici. Njihove svirke bile su ozloglašene kao kavgadžijske, a u filmu se vidi kako neko iz publike urinira na basistu Trejsi Pju.
Kejv je na premijeri u Njujorku rekoa da je njegovo australijsko poreklo u početku bilo problem u Londonu ali da je uspeo da pronađe slobodu da se razvija kada se sa bendom preselio u Zapadi Berlin.
Britanska štampa „tada nije razumela da australijski bend može da svira muziku koja je originalna. Mislili su da mnogo vremena provodimo sa domorodačkom populacijom“.
Kejv je sa drugim bendom The Bad Seeds više eksperimentisao sa zvukom i ubacio elemente američkog bluza u mračne pejzaše njihove muzike. Najprepoznatljivija pesma „The Mercy Seat“ je priča sa biblijskim referencama o ocu osuđenom na smrt na električnoj stolici.
I pored religioznih tonova koji se pojavljuju u većini njegove muzike, Kejv je u filmu rekao da je imao „čudnu vezu sa idejom boga“.
„U mojim tekstovima neko takvko biće postoji. U stvarnom svetu, ne verujem u to. Religija me je interesovala kada sam koristio mnogo narkotika“.
Film prati Kejva tokom, naizgled, banalnog 20.000 dana njegovog života. Kej svojim „jaguarom“ ide kroz Brajton gde sada živi sa suprugom, manekenkom Suzi Bik i, kao da je taksista, razgovara sa putnicom na zadnjem sedištu – Kajli Minog, takođe Australijankom sa kojom je snimio hit „Where the Wild Roses Grow, i koja razume Kejvov strah da će ga zaboraviti.
Film koji je premijeru imao na Sandensu i fest ivalu u Berlinu, prikazuje Kejva kako deli picu sa dvojicom sinova dok gledaju nasilni film ili dok jede jegulju sa dugogodišnjim saradnikom Voreom Elisom koji digiruje francuskim školarcima dok pevaju jednu Kevovu pesmu sa najnovijeg albuma.
Kejv – čiji su drugi roman „The Death of Bunny Munro“ i mnoge pesme prepuni seksa – suvo svom terapeutu govori o svom prvom seksualnom iskustvu i kako mu je otac čitao Nabokovu „Lolotu“.
U filmu on govori o susretu sa Bikovom kao kulminaciji njegovog života punog „erotskih susreta“.
Ijan Forsajt, koji je sa Džejn Polard režirao film, kaže da su namerno izbegli opsednutost muzičkih dokumentaraca da pokažu „pravu ličnost“ i pravog čoveka iza rok zvezde.
„Mitologija je sastavni deo priče kao i sve drugo. Zapravo, to jeste priča“, rekao je Forsajt.