Zagađen vazduh je jedan od glavnih faktora životne sredine koji utiče na zdravlje. Otprilike polovina svih bolesti uzrokovanih ekološkim faktorima u Evropi uzrokovana je zagađenjem vazduha. Najvažniji zagađivači su male čestice koje su suspendovane u vazduhu, ozon, sumpor dioksid, ugljen monoksid i mnogi drugi. Na koji način ove čestice negativno utiču na zdravlje ljudi i koje bolesti uzrokuju? Koliki je ovaj problem u svetu, a koliki u Srbiji? Ko je najosetljiviji na zdravstvene efekte zagađenja vazduha? Šta odgovorne agencije i nadležni organi moraju učiniti kako bi smanjili ovaj negativan uticaj, a šta sami građani mogu učiniti da se zaštite?

Informišite se

Pokušajte da budete u toku sa najnovijim pokazateljima zagađenja. Nivo zagađenja je promenljiv, pa se kvalitet vazduha može značajno menjati u toku dana. Takođe, neki delovi grada imaju veći nivo zagađenja u određeno doba, naročito kada su veliki gradovi u pitanju. Iz tog razloga stručnjaci savetuju izbegavanje šetnje sa malom decom u blizini autobuskih stajališta, garaža i parkinga. Takođe, preporučuje se izbegavanje izlaska u špicu saobraćaja, odnosno od 7:30 do 9:30 ujutru i od 15:30 do 18:00 popodne. Možete preuzeti jednu od aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha, kao što su Air Visual ili AirCare, koje prikazuju trenutne uslove vazduha u realnom vremenu u različitim regionima, gradovima i delovima gradova.

Povezana vest:  Nik Kejv o svom rodnom gradu, bogu, erotici...

Mikročestice i toksini

Vrlo male čestice mogu ući u krvotok, putovati kroz naše telo i naneti štetu našem zdravlju. Mogu doći i do mozga, uzrokujući neurodegenerativne bolesti i bolesti kao što su demencija, Alchajmerova bolest, autizam itd. Toksini su opasni, u određenim okolnostima i opasniji od mikročestica. Male čestice mogu oštetiti vaš mozak tokom vremena, ponekad tokom godina. Toksini napadaju brže. Ovo može biti fatalno ako se nađete u zagađenom području s visokim nivoima toksičnih materija. Zato je bezbedna i zdrava životna sredina od ogromnog značaja. Prevencija i kontrola zagađenja bi trebalo da budu naš svakodnevni posao. Tok novca i poslovanje treba ostaviti po strani kada govorimo o svom zdravlju i zdravlju naše dece.

Kvalitet vazduha u domu

Možda nismo u stanju da direktno utičemo na nivo zagađenja, ali možemo da pokušamo da zaštitimo svoj životni prostor i svoje najmilije. Izbegavanje pušenja u stanu može značajno poboljšati kvalitet vazduha. Takođe, izbegavajte kuvanje na plinskom šporetu i nabavite dobar aspirator. Kvalitet vazduha je posebno važan za zdrav razvoj beba. Mnogi roditelji se odlučuju da kupe prečiščivač vazduha jer oni efikasno uklanjaju mnoge štetne materije u prostoriji. Odabir netoksičnih proizvoda za čišćenje uvek je dobar izbor. Možete početi eliminacijom proizvoda od amonijaka, kao i svih proizvoda koji emituju jak miris.Redovno usisavajte i čistite prašinu. Mnoge hemikalije u vazduhu mogu se taložiti na nameštaju, igračkama, tepisima, te je održavanje čistoće neophodno.

Povezana vest:  Održana humanitarna akcija "ČUTI I RAZUMETI"


Unos vitamina

Dokazano najbolja zaštita za bebe je dojenje. Istraživanja pokazuju da majčino meko može eliminisati štetne efekte PM 2,5 čestica i ugljen dioksida kod novorođenčadi. Karotenoidi, vitamini D i E pomažu u borbi protiv štetnih efekata zagađenog vazduha. Vitamin C i omega 3 masne kiseline su takođe neophodni. Neke vitamine deca unose uravnoteženom ishranom, ali za neke je neophodna suplementacija. Preporuka Ministarstva zdravlja je da se vitamin D suplementira u prvoj godini života. Namirnice bogate vitaminom C uključuju jabuke, papriku, kruške i sok od paradajza. Karotenoidi su jarko crveni, žuti i narandžasti biljni pigmenti koji se nalaze u mnogobrojnom voću i povrću.Namirnice sa najvišim nivoom karotenoida su šargarepa, tikva i pasulj.

Povezana vest:  EU dala "zeleno svetlo" Fedeksu za preuzimanje TNT-a

Stanje u Srbiji

Nekoliko međunarodnih institucija dalo je procene uticaja zagađenog vazduha na zdravlje stanovništva Srbije. Ove procene koriste međunarodno dostupne srpske zvanične podatke kao polaznu tačku, ali se mogu izračunati korišćenjem različitih pretpostavki te ove procene variraju. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije iz 2018. godine, broj prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha procenjen je na 6.592. Prema procenama Evropske agencije za zaštitu životne sredine, broj prevremenih smrtnih slučajeva bio je 15.050 prema izveštaju za 2020. godinu. Ono što je zajedničko svim ovim proračunima je da od svih njih najmanje čestice PM 2,5 imaju daleko najveći uticaj.

Prava i jedina zaštita je smanjenje zagađenja na izvoru, zbog čega naše zakonodavstvo predviđa izradu i implementaciju planova poboljšanja kvaliteta vazduha i niz aktivnosti koje treba sprovoditi na lokalnom i nacionalnom nivou

Autor teksta: Ljiljana Bugarin

Foto: Markus Distelrath, Yogendra Singh,