Šume jesu pluća zemlje. Šume jesu neprocenjivi ekosistemi. Ali, vrlo često zanemarujemo činjenicu da su šume jedna od ključnih linija odbrane od poplava, bujica, klizišta i erozije. Takođe, neodgovorno postupanje prema šumama dovodi do požara, a nakon ugašene vatre, stvaraju se novi rizici za katastrofe… Zato pitanje šuma nije samo ekološka tema. Ono je direktno povezano sa smanjenjem rizika od katastrofa, otpornošću zajednica i bezbednošću ljudi.
Na ovom mestu, moramo da se zapitamo da li su prirodne katastrofe zaista samo viša sila, ili smo mi našim delovanjem doprineli njihovom nastanku? Da li smo ih mogli preduprediti? Ili barem ublažiti? I kakvu ulogu šume imaju u svemu tome?
Nekada je više od 70% procenata naše zemlje bilo pošumljeno. Sada je taj procenat sveden na oko 30%
U kolikoj meri smo time povećali rizike od prirodnih katastrofa?
Erozija i poplave
Više od 70 odsto teritorije Srbije izloženo je eroziji. Ovaj podatak treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje!
Erozija i bujični tokovi snažno su povezani sa gubitkom i degradacijom šume. Kada nema dovoljno drveća i korenskog sistema koji drži zemljište, voda se ne zadržava, već se sliva niz padine, odnosi plodni sloj tla i pretvara se u razornu silu.
Šuma radi ono što nijedna infrastruktura ne može sama. Ona zadržava i usporava vodu, stabilizuje zemljište, smanjuje eroziju i ublažava ekstremne klimatske uslove. Važno je naglasiti da šume ne mogu zameniti nasipe, kanale i druge mere prevencije od poplava. Ali bez šuma ni te mere nisu dovoljne. Gde nema šume, rizik raste.
Požari – začetak novih rizika
Šumski požari su sve češći i razorniji, a u velikom broju slučajeva povezani su sa ljudskim faktorom i neodgovornim odnosom prema šumama. Međutim, problem ne prestaje kada se vatra ugasi. Spaljeno zemljište gubi sposobnost zadržavanja vode, erozija se ubrzava, teren postaje podložan klizištima, a naredne padavine lakše izazivaju poplave.
Jedan događaj pokreće čitav lanac novih rizika.
Šume štite poljoprivredu i ekonomiju
U ravničarskim delovima Srbije dodatni problem predstavlja nedovoljna zastupljenost vetrozaštitnih pojaseva. Bez njih vetar odnosi plodni sloj zemljišta, zemljište se brže isušuje, a poljoprivreda postaje ranjivija. To nisu nagle katastrofe, već tihi procesi koji dugoročno uzimaju veliki danak
Degradacija zemljišta već danas ima ozbiljne posledice. Značajan deo zemljišta je degradiran, a gubici se mere stotinama miliona dolara godišnje. To znači da ne gubimo samo prirodu. Gubimo resurse, ekonomsku stabilnost i razvojne mogućnosti.
Šta nam je činiti
Današnje stanje nije slučajno. Nekada je oko 75 odsto teritorije Srbije bilo pod šumama, dok su danas šumski ekosistemi pod snažnim pritiskom. Krčenje, neplansko korišćenje zemljišta, nedovoljna obnova i zanemarivanje preventivnih mera doveli su do toga da prirodni sistemi više ne rade u našu korist.
Iz svega gorenavedenog, prioriteti su vrlo jasni: obnovu degradiranih područja, zaštita postojećih šuma, razvoj vetrozaštitnih pojaseva, aktivno upravljanje šumama i prevencija požara, kao i planiranje prostora koje uvažava prirodne procese.
Uloga Caritasa Srbije
Kroz program smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, Caritas Srbije godinama ulaže u ono što je najvažnije, a često se zanemaruje, u prevenciju. Kroz edukaciju stanovništva, rad sa zajednicama, jačanje lokalnih kapaciteta i aktivnosti na terenu, Caritas nastoji da doprinese tome da ljudi ne budu zatečeni kada do katastrofe dođe, već da je dočekaju spremniji, a po mogućstvu i umanje njen intenzitet. Kroz programje je do sada zasađeno više od 15.000 sadnica, čime se istovremeno jača i svest o značaju zaštite životne sredine i otpornost lokalnih zajednica na prirodne rizike.
