Sestre iz Argentine u svojoj kući, na Marakani!

Beogradsku Marakanu su u četvrtak, 30. oktobra, posetile dve, možemo slobodno reći, vatrene Zvezdašice.
U pitanju su Kamila i Franka Federigi, osamnaestogodišnje sestre bliznakinje iz Argentine, koje su u Srbiju došle kako bi posetile svoj omiljeni klub, i prisustvovale utakmicama Crvene zvezde.
– Ovo nam je drugi put da smo u Srbiji. Prvi put smo bile smeštene u Novom Sadu, a došle smo na utakmicu Crvena zvezda – Sloboda – počele su razgovor na srpskom jeziku sestre koje žive i studiraju u Granadi. Jezik su, kako same kažu, naučile preko interneta, slušajući intervjue Zvezdinih fudbalera.
– Želele smo da studiramo srpski jezik, ali to nije bilo moguće u Španiji, pa smo morale da ga učimo same – rekla nam je Franka, čekajući ispred svlačionice Zvezdine fudbalere. A onda, usred razgovora, pojavio se njihov omiljeni fudbaler, Darko Lazović. Pokušale su sestre Federigi da sakriju suze, ali im to nije uspelo.
– Darko Lazović… – prošaputale su oduševljeno, brišući uplakane oči, dok se naš fotograf trudio da ovekoveči ovaj trenutak. Nakon Lazovića, redom su izlazili Gavrić, Kovačević i…
– Vukan Savićević! Ti si petom dao loptu Milunoviću, a onda je on centrirao Mudrinskom koji je glavom dao gol! – povikale su u glas, pedantno opisujući akciju iz koje je Crvena zvezda smanjila prednost Slobode na 2:1.
Jedan za drugim, fudbaleri su, pomalo i zapanjeni, izlazili iz svlačionice, ne bi li se slikali sa devojkama koje pamte i znaju o Zvezdi toliko toga. One su prepoznale svakog igrača, pa čak i članove stručnog štaba. Pitali smo ih za koga navijaju u Argentini, da li za Boku ili za River, ali…
– Kod nas u porodici se navija za Boku, ali nas dve ne pratimo argentinski fudbal. Mi gledamo samo našu Zvezdu. Preko interneta, ne propuštamo gotovo nijednu utakmicu. Evo, danas ćemo ići u Arenu da gledamo košarku.
Nakon slikanja sa igračima, odveli smo naše gošće na glavni teren kako bi sa sobom ponele još poneku lepu uspomenu. Ali još dok smo prolazili kroz tunel, sestre nisu prestajale da nas iznenađuju.
– Tunel čeka titulu! Da, sećamo se tog natpisa. Čitamo pođednako dobro i ćirilicu i latinicu.
Slikanje na terenu, potom odlazak u muzej. Ispostavilo se, naravno, da Franka i Kamila poznaju dobar deo Zvezdine istorije, a posebno im se svidela lopta sa grbom Mančester Junajteda.
– Naš brat je išao na probu u Mančester. Tamo je upoznao Nemanju Vidića, i na nas je preneo fenomenalne utiske o njemu. I mi smo ga, takođe, zavolele, nakon svih njegovih priča. Potom smo počele da „guglamo“ o Vidiću, Zvezdi, tako je sve počelo, i eto, danas smo ovde, na ovom divnom stadionu gde smo se upoznale sa igračima.
Na kraju, sestre su se ponovo zaputile na pomoćni teren, gde su prvotimci trenirali.
– Gledaćemo danas košarku, a u nedelju ćemo biti na utakmici Rad – Crvena zvezda, a posle i na Crvena zvezda – Čukarički. Nadamo se da će biti puno navijača.
Pozdravili smo ih uz reči koje su se same nametnule: „Ovo je vaša kuća. Dobrodošle ste u bilo koje doba dana“.
Osamnaestogodišnje Argentinke koje žive u Španiji, došle su u Beograd kako bi obišle svoj voljeni klub, i bile na utakmici protiv Čukaričkog. Treba li nam bolja pozivnica za tu utakmicu?