KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA: Golf, Tereni u Žablju!

KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA: Golf

Tereni u Žablju!

 

27. juna 2011. Godine Gospodnje je održana press konferencija povodom letnjeg masters turnira „Potvrdi Svoje Vrline“ kao i prezentacije osnova golfa pod nazivom „Golf Azbuka“. Ovaj sportski spektakl se održao u Golf klubu „Centar“ u Žablju. Ovu priliku su uveličali svojim prisustvom gospodin Dragan Šolak – predsednik Golf Asocijacije Srbije, gospodin Saša Jokić – predsednik Golf kluba Centar i gospodin Vlade Divac – predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, koji je pozdravio golfere vešću da postaju zvaničan olimpijski sport od 2016. godine. Ljudi su tapšali, Divcu je uručena plaketa a onda je krenula demonstracija sporta od strane dvojice prisutnih reprezentativaca Čedomira Ilića i Ilije Đurđevića.

Za početak nekoliko informacija o sportu zvanom – golf. Jedan je od najmasovnijih pojedinačnih sportova na svetu, sa više miliona igrača i nekoliko desetina hiljada terena. Za statističare, Slovenija ima 14 terena i 6000 registrovanih igrača. Češka, 111 terena. Hrvatska 6, Bugarska 8. Srbija, na žalost, kaska za svojim komšijama te ima svega 2 golf terena. Jedan u Beogradu na Adi Ciganliji, koji češće služi kao travnata površina za sunčanje i romansu nego kao teren za ozbiljan sport. Drugi je „Centar“ u Žablju.  Oprema je standardizovana, pravila su utemeljena.

Što se pravila tiče, šarmantni kapiten golferske reprezentacije, Nebojša Lazić se silno potrudio da mi ih objasni i približi. Ali posle celog dana provedenog na suncu i u nastojanju da udarim lopticu što je dalje moguće, sva pravila su mi izlapela iz glave. Izvinjavam se čitaocima a pogotovo gospodinu Laziću i obećavam da ću sledeći put provesti manje vremena na suncu baveći se sportom, a više u hladovini zaljevajući se besplatnim pićima zavrat a ponekad i u oči. Iako pravila ima previše, sva su veoma logična a prvo je „budi pošten“. Čime dolazimo do ZEN momenta u golfu.

Šta je prednost golfa u odnosu na neke druge sportove? Mir duha i sklad sa prirodom. Golf je igra koja se bazira na iskustvu i čija težina zavisi od umešnosti i poznavanja igre od strane igrača i vremenskih uslova. Jer se loptica drugačije ponaša po vetru, kiši ili pak užarenom suncu. Takođe, golf je jedina igra gde se mogu takmičiti osobe različitog iskustva, godina ili umeća sa podjednakom šansom pobede. Kako? Odlično razrađenim sistemom bodovanja i rangiranja. Da li umem da dam primer? Ne. Da li umem Vas uputim gde ih ima? Svakako: www.golfasocijacijasrbije.rs

Vratimo se selektoru i reprezentaciji. Na žalost, kao i kod većine pojedinačnih sportova, mi nemamo „pravu“ domaću reprezentaciju u golfu. Iako nju čine naši ljudi, naime: Čedomir Ilić, Ilija Đurđević i Mihailo Dimitrijević, oni ovde nemaju uslova za ozbiljno treniranje te se time bave u inostranstvu gde studiraju. Osim Dimitrijevića. On ima svega 15 godina i čist talenat je. Ova četvorka (selektor i tri takmičara) u sredu putuje za Bugarsku na Balkanski Šampionat u kome će pored Srbije učestvovati još 12 zemalja.

Kada prosečnom čoveku kažete: „Mogli bi na golf“ asocijacije su (možda ne istim redosledom): mini-golf, Paja Patak, Džek Nikolson, Tajger Vuds, Sony Playstation, Šon Koneri, Rodni Dejndžrfild, Caddyshack, „beli sport“… Kao i činjenica da je golf veoma dosadan sport sa uštogljenim ljudima viskog staleža koji se voze unaokolo u belim odelcima i kolima na struju. To sam i ja mislio dok nisam upoznao gospodu Ilića i Đurđevića. Njih dvojica su jedni od najbezbrižnijih mladića koje sam sreo u poslednje vreme, bez brige u životu. Pet dana uzastopno su upućivali klince u svet golfa, što nije ni malo lak posao, da bi danas posvetili svu svoju pažnju, dobru volju a pritom se povremeno izlažući životnoj opasnosti kako bi ljudima iz medija objasnili zašto je golf zapravo fascinantan. Da nije bilo njih, većina kolega bi se ozbiljno ozledila. Što samoinicijativno što međusobno.

Na tv-u sve to izgleda lako i mnogobrojni misle kako mogu da opauče lopticu u tamo nekom pravcu. Međutim, realnost je sasvim sasvim drugačija. Za početak uopšte nije lako udariti lopticu kako treba. Takođe, snaga nije apsolutno nikakav faktor. Jer iako imam 100 kila, nokautiram kamilu iz jednog udarcai dižem traktor posle 35 rakija, mogu da hitnem lopticu do 80m na jedvite jade i uz pomoć vetra. A klinka od 12 godina pegla preko 100m. I ovo nije sport za nerazgibane, pošto se nekoliko kolega novinara umalo nije ušinulo. Divac se pokazao kao sposoban golfer. Mora da je vežbao…krišom.

Što se „Potvrdite Svoje Vrline“ turnira tiče, on se održava u golf klubu „Centar“ u Žablju, i startuje 2. jula a sastoji se od 8 uzastopnih turnira koji će se igrati svakog vikenda sa pauzom 16. jula kada je Nacionalno prvenstvo Srbije. Takmičenje je otvorenog tipa te se mogu prijaviti i natjecatelji iz nizozemstva. Recimo Turci, Česi ili Slovenci koji su favoriti za osvajanje svetskog kupa.