EP 2011, BEOGRAD
Lidija Mihajlović bodrila reprezentativce na EŠ u Beogradu
Lidija Mihajlović, reprezentativka družine Niš, kojoj je uspešno preseđen pre nepuna dva meseca bubreg, posetila je noseći masku na licu, svoje drugarice i durgove iz reprezentacije na Šampionatu Evrope i navijala za Andreu Arsović u finalu u disciplini trostav.
Mihajlovićevoj se posle učešća na dva svetska kupa ove godine u martu i aprilu u Sidneju i Čangvonu u Koreji, zdravstveno stanje dosta pogoršalo i po povratku je morala na dijalizu. Stanje je postalo kritično i zahvaljujući angažovanju dr Karoline Paunović iz Niškog kliničkog centra i njenih saradnika, prebačena je u Beograd gde je uspešno operisana. Mesec dana bila je u strogoj izolaciji, i tek kada se vratila u Niš, počela je da se viđa se prijateljima, ali uz obaveznu masku na licu:
– Dobijam lekove za smanjenje imuniteta i zbog toga moram da se štitim – kaže Lidija Mihajlović. – Da ne čuje đavo, za sada je sve dobro, odlično se i osećam, nema problema ni sa ranom i jedino se još uvek malo teže krećem. Kada sam bila na kontroli pitali su me kada ću početi da treniram. Odgovorila sam da će potrajati, jer još uvek ne mogu da se potpuno savijem u pojasu.
Mihajlovićeva je operisana na Institutu za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Beograd. Tim lekara predvodio je dr Čada Topuzović, o Lidijinom zdravlju brinuli su načelnik instituta dr Naumović, profesor Milutnović, doktorka Kezić sa saradnicima.
– To su divni ljudi, koji su mi pomogli u najtežim trenucima. Nisam bila povlašćeni pacijent, oni imaju iskren, ljudski, topao, odnos prema svakom. To se vidi kada si duže vrme sa njima. Imam samo reči hvale i za svo ostalo osoblje instituta. Oni su mi bili oslonac i podrška da izdržim – rekla je Lidija Mihajlović.
Mihajlovićeva teže podnosi putovanje, ali je ipak čak dva puta posetila strelište u Kovilovu. Kaže da su joj lubenice najbolji prijatelji i da pije dva litra vode dnevno. Sa osmehom ističe kako je u svoj nevolji bilo i nešto dobro, izgubila je dosta kilograma. Vratio joj se i njen prepoznatljivi osmeh, koji se, i kada nosi masku širi po licu i ogleda u crnim okicama. Poznajući njenu upornost može se očekivati uspešan povratak na vatrenu liniju kao takmičara ali i na posao u klubu Niš gde je upredo sa takmičarskom karijerom, kao trener već lansirala u streljačku orbitu uspešnu generaciju..
Lidija Mihajlović (1968.) je na OI u Pekingu bila sedma u trostavu a 19092. u Barseloni 17. vazdušnom puškom. Jedina je žena u Srbiji koja gađa puškom sa pobedom u finalu Svetskog kupa i vlasnica je kristalnog globusa iz Vuksija 2009. Ima i dva srebra i mala kristalna globusa iz ovog takmričenja (Minhen 2010. i Bangkok 2007). Ima zlato sa Svetskog kupa u Bangoku 2007. i četiri srebra (Sidnej 1991, dva u Milanu 1992. vazdušnom i MK puškom i u Riju 2008.). Osvojila je srebrnu medalju vazdušnom puškom na Šampionatu Evrope u Strazburu 1994. Ima više od 20 titula na državnim prvenstvima i kup takmičenjima.
