Đoković konačno preuzeo mesto broj jedan u svetu

 

Đoković konačno preuzeo mesto broj jedan u svetu

Najbolji srpski teniser Novak Đoković preuzeo je danas mesto broj jedan na listi najuspešnijih igrača sveta od Španca Rafela Nadala, posle nešto više od četiri godine provedene u vrhu svetske teniske elite.

Napredak u karijeri našeg asa započeo je 2006. godine, kada se na Rolan Garosu plasirao u četvrtfinale i pokazao svetu s kakvim raskošnim talentom raspolaže.

Te godine Đoković je osvojio dve titule, ušao među 20 igrača sveta i najavio juriš na mesto među elitnih deset.

Početkom 2007. kreće vrtoglavi uspon nove zvezde svetskog teniskog neba.

Đoković se te godine probio u vrh nizom od pet ATP titula, a prvi put u karijeri igrao je u gren slem finalu.

Istovremeno, Dejvis kup reprezentacija Srbije na čelu sa Đokovićem otvorila je vrata svetske elite pobedom nad Australijom, najavljujući tako uspon na sam teniski „Mont Everest“ i osvajanje popularne „salatare“, koju će naš tim uzeti u decembru 2010. godine trijumfom nad Francuskom na domaćem terenu u Beogradu.

Srpski teniser je taktički i strateški gradio poziciju za dalji napredak ka vrhu. Već početkom 2008. godine osvojio je prvu gren slem titulu – na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu, kada je u finalu pobedio Francuza Žoa-Vilfreda Congu.

Đoković je tenisku šahovsku partiju četiri godine zaredom završavao na trećem mestu ATP liste, postepeno poboljšavajući sve elemente igre.

Korak po korak, naš as je potiskivao, igrački i kondiciono, dvojicu neprikosnovenih tenisera sveta – Nadala i Federera.

Već 2009. Đoković je osvojio još pet ATP titula i zadržao treće mesto na ATP listi, a 2010. je bila „zatišje pred buru“.

Đoković je prošle godine prvi put zauzeo mesto broj dva i osvojio „samo“ dve ATP titule, ali je zato svu energiju usmerio na igre za Dejvis kup reprezentaciju Srbije koja je „na juriš“ osvojila svetsku tenisku „tvrđavu“ – salataru, do tada tradicionalno „vlasništvo“ teniskih sila kao što su SAD,. Australija, Francuska i Rusija.

Trofej osvojen za Srbiju predstavljao je Đokoviću izvor nadahnuća iz kojeg je crpeo snagu za maestralnu „šahovsku završnicu“ u kojoj je, zaključno sa trofejom u Rimu, osvojio ukupno 25 titula u karijeri.

Da li će uspeti da se okiti trećom gren-slem titulom ostaje da se vidi, ali je u ovom trenutku najvažnije da je ponos nacije ostvario dečački san i dospeo na mesto koje mu po svim kvalitetima, i igračkim i ljudskim, potpuno zasluženo pripada.