Na današnji dan – 8. maj

Na današnji dan – 8. maj

1429 – Pobedom francuske vojske nad Englezima, završena je opsada Orleana u Stogodišnjem ratu.
1794 – U Parizu je, po nalogu Revolucionarnog suda, giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazije (Antoine Lavoisier), osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.
1815 – Na brdu Ljubić, kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku potukli trostruko jaču tursku vojsku.
1828 – U Švajcarskoj je rođen Henri Dunan (Dunant), osnivač Crvenog krsta (1863) i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir 1901.
1852 – Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.
1873 – Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača filozofije liberalizma, političke ekonomije, tvorac teorije indukcije u logici i zastupnik utilitarizma u etici („O slobodi“, „Principi političke ekonomije“, „Utilitarizam“, „Sistem logike“).
1873 – Zaharije Stefanović Orfelin izdao je u Beču knjigu „Iskusni podrumar“, prvo delo na srpskom jeziku o proizvodnji vina.
1880 – Umro je francuski pisac Gistav Flober (Gustave Flaubert), autor romana „Gospođa Bovari“ zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala („Sentimentalno vaspitanje“, „Salambo“, „Iskušenje svetog Antonija“).
1884 – Rođen je državnik Hari Truman (Harry), 33. predsednik SAD (1945-53). Predsednik je postao posle smrti Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt). Uveo je doktrinu (Trumanova doktrina) o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim levičarskim pokretima.
1900 – Srpski fizičar Mihailo Pupin patentirao je u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.
1902 – Erupcijom vulkana Mon Pelje na Martiniku, u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
1903 – Na Tahitiju je umro francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen (Paul Gauguin) „Materinstvo“, „Beli konj“, „Plemkinja“).
1921 – U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.
1949 – Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.
1952 – Umro je američki filmski producent Vilijem Foks (William Fox), osnivač filmske korporacije „Foks“ (1915), kasnije „Tventiet senčeri Foks“.
1973 – U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.
1980 – U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Sahranu su prenosile TV-stanice iz više od 40 zemalja.
1984 – Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.
1992 – U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, među kojima I načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GŠ postao je general-pukovnik Života Panić.
1994 – Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pobedili su socijalisti Đule Horna (Gyula).
1999 – U bombardopvanju NATO pogođena je zgrada Ambasade Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro državljana Kine, a 10 je ranjeno. Napad je poljuljao američke odnose s Kinom gde su usledili masovni protesti.
1999 – Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova, Ibrahima Rugove. Njegovo telo je nađeno kod Lipljana, na Kosovu.
1999 – Umro je britanski filmski glumac Dirk Bogard (Bogarde) poznat po ulogama u filmovima „Smrt u Veneciji“, „Žrtva“ i „Sluga“.
2001 – Papa Jovan Pavle II okončao je istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Tu zemlju je napustio molitvom za mir između Jevreja i Arapa.
2003 – U Senatu Kongresa SAD jednoglasno je prihvaćen predlog za proširenje NATO-a za sedam istočno-evropskih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).
2003 – Marokanski kralj Muhamed (Mohammed) je povodom rođenja svog sina, naslednika, oslobadio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji te zemlje.