Troškovi osnivanja firme u Srbiji često premašuju očekivanja – samo administrativne takse, doprinosi i pravna podrška mogu dostići 30.000 dinara, a mesečne obaveze su često i veće.
Razumevanje tih troškova ključno je za održiv start. U tekstu je dat pregled glavnih razloga za pokretanje sopstvenog biznisa i izbora odgovarajuće pravne forme.
Zašto sve više ljudi pokreće biznis?
Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji raste svake godine, a razlozi su različiti. Deo ljudi traži veću fleksibilnost u radu – posebno oni iz IT sektora i kreativnih industrija. Drugi vide priliku da iskoriste specifično znanje ili veštinu za koje postoji potražnja, ali ponuda nije dovoljna.
Postoji i grupa ljudi koji su ostali bez posla ili žele da diverzifikuju prihode. Za njih sopstveni biznis nije romantična ideja, već pragmatičan korak ka finansijskoj sigurnosti. Bez obzira na motivaciju, svi dolaze do istog pitanja: koliko novca je realno potrebno da se krene?
To zavisi od pravne forme. Preduzetnik zahteva manje početnog kapitala i jednostavniju administraciju, dok DOO pruža veću pravnu zaštitu, ali i zahteva više ulaganja pri osnivanju. Mnogi biraju DOO kada planiraju rast ili saradnju sa većim klijentima, koji često preferiraju tu formu.
Glavni troškovi osnivanja firme u praksi
Kada se odlučite za DOO, prvi korak je uplata osnivačkog kapitala. Minimalni iznos je 100 evra, ali to je uglavnom formalnost. Realni troškovi počinju sa notarskim overama, koje, u zavisnosti od grada i notara, mogu iznositi između 5.000 i 8.000 dinara.
Zatim slede administrativne takse za registraciju u Agenciji za privredne registre – oko 5.000 dinara za ubrzanu proceduru. Ako želite bržu proceduru, možete angažovati agenciju koja će sve obaviti umesto vas, što obično košta dodatnih 10.000-15.000 dinara. Ukupno, samo za osnivanje DOO-a, bez zaposlenih ili poslovnog prostora, potrebno je izdvojiti oko 20.000-30.000 dinara.
Međutim, osnivanje firme je tek početak. Čim dobijete PIB, počinju mesečne obaveze. Ako ste direktor na minimalnoj plati od oko 50.000 dinara, porezi i doprinosi iznose dodatnih oko 20.000 dinara mesečno. To znači da vam je samo za platu direktora potrebno otprilike 70.000 dinara mesečno, bez obzira na to da li firma ostvaruje prihod.
Tu su i troškovi za knjigovodstvene usluge: mnoge firme pružaju usluge knjigovodstva i računovodstva. Firme obično naplaćuju između 8.000 i 15.000 dinara mesečno, zavisno od obima poslovanja i broja dokumenata. Ova stavka nije opciona – bez urednog vođenja knjiga firma brzo upada u probleme sa Poreskom upravom.
Ako planirate da zaposlite još ljudi, troškovi rastu proporcionalno. Svaki zaposleni sa platom od 80.000 dinara bruto košta firmu oko 100.000 dinara mesečno, uključujući sve doprinose. Za malu firmu sa dva zaposlena samo troškovi plata mogu dostići oko 200.000 dinara mesečno.
Kako smanjiti startne troškove bez rizika?
Jedan od najčešćih načina da se smanji pritisak na početni kapital jeste rad od kuće ili korišćenje deljenog radnog prostora. Najam poslovnog prostora u Beogradu može koštati između 300 i 600 evra mesečno, što je značajna stavka za firme koje tek počinju. Deljeni radni prostor nudi fleksibilnost – plaćate samo kada vam je potreban, bez obaveze dugoročnog ugovora.
Drugi pristup je da u prvim mesecima radite kao preduzetnik umesto da odmah osnujete DOO. Preduzetnik često ima niže poreze (paušalni režim), posebno ako koristi olakšice za nove preduzetnike. Tek kada prihodi postanu stabilni i kada vam zatreba veća pravna sigurnost, možete preći na DOO.
Takođe, mnogi pogrešno misle da moraju odmah da kupe svu opremu ili softver. Umesto toga, možete koristiti besplatne ili povoljnije alate dok ne ostvarite dovoljnu stabilnost. Na primer, umesto skupog sistema za upravljanje klijentima (CRM), možete početi sa Excel tabelama ili besplatnim verzijama alata kao što su Trello ili Asana.
Još jedna stvar koju možete smanjiti jeste marketing. Umesto plaćenih kampanja, fokusirajte se na organsko prisustvo na društvenim mrežama i preporuke postojećih klijenata. To zahteva više vremena, ali ne i velik finansijski izdatak.
Šta očekivati u prvim godinama poslovanja?
Prva godina poslovanja je najkritičnija. Većina firmi u tom periodu ne ostvaruje profit – investira se u izgradnju klijentske baze, usavršavanje usluge i stabilizaciju procesa. Zato je važno imati rezervu koja pokriva bar šest meseci fiksnih troškova, bez obzira na prihode.
Ako računate sa minimalnim troškovima – plata direktora, knjigovodstvo i osnovni alati – mesečno vam je potrebno oko 100.000 dinara. Za šest meseci to je oko 600.000 dinara. Ako dodate nepredviđene troškove (popravke, pravna pitanja, dodatna oprema), realna rezerva trebalo bi da bude oko 800.000-1.000.000 dinara.
Druga godina obično donosi veću stabilnost, ali i nove izazove. Ako poslovanje raste, moraćete da zapošljavate više ljudi ili da investirate u bolju opremu. Ako ne raste, moraćete da preispitate poslovni model i možda promenite pravac. Kako god da bude, planiranje likvidnosti je ključno.
Mnogi zanemaruju činjenicu da je održavanje firme skuplje od njenog osnivanja. Mesečne obaveze se gomilaju, i ako niste spremni da ih pokrijete iz sopstvenih sredstava dok prihodi ne krenu, firma može propasti pre nego što dobije šansu da uspe.
Pokretanje biznisa u Srbiji nije jeftino, ali je izvodljivo uz pažljivo planiranje. Važno je da ne potcenjujete troškove i da imate jasan plan likvidnosti za prvih dvanaest meseci – jer upravo tada se obično vidi da li ideja može da opstane. Za još korisnih saveta, pogledajte naš sajt!
