Film 127 sati rađen prema istinitoj priči

Film 127 sati rađen prema istinitoj priči

 

Novi film britanskog oskarovca Denija Bojla „127 sati“ je istinita priča o preživljavanju u neverovatnim uslovima koja publiku ostavlja bez daha i u neverici šta sve čovek može da izdrži da bi preživeo.

Bojl je majstor za filmske trilere koji privlače veliku pažnju širom sveta. Njegov film „Milioner sa ulice“, takođe, zasnivan na istinitoj priči, plenio je toplinom međuljudskih odnosa, mladalačkom romansom i srećom koja prati svako osvajanje nekog cilja.

Filma „127 sati“ je ekranizacija autobiografske priče, takođe, o osvajanju zadatog cilja, odnosno o snazi ljudske želje za životom.

Reč je o Aronu Ralstonu, mladiću željnom avantura, planinarenja i osvajanja nepristupačnih delova sveta. Njega u filmu tumači glumac DŽejms Franko.

Ralston se u proleće 2003. uputio na putovanja i planinarenje po nepristupačnim terenima iskušavajući svoju snagu. U američkoj saveznoj državi Juti je doživeo nesreću. Upao je u kanjonski rascep dubok oko 20 metara i pritom mu je ogromna kamena gromada pala na ruku i priklještila ga.

Pošto je u tu avanturu pošao sam i da niko nije ni zna kuda je otišao, bio je upućen samo na sebe. Pet dana se mučio da spase ruku, nadajući se da će se neko pojaviti. Pio je svoj urin i gladovao. Onda se odlučio da uradi jedino što mu je preostalo da bi uopšte živeo – sam sebi je amputirao deo tela.

Uradio je amputaciju ruke tupim nožem, bez anestezije i asistencije, u nemogućim uslovima, i preživeo. I tu nije kraj. Pošto se oslobodio stege stene amputiravši sebi ruku, uspeo je da se tako izmrcvaren i obogaljen izvuče iz kanjona i još prepešači oko osam kilometara do prvih ljudi i prve pomoći.

I tu, opet, nije kraj. Ralston je, u krajnje nemogućim uslovima, video-kamerom beležio šta mu se događa. Snimio je oproštajne poruke najmilijima – porodici, roditeljima, sestri, prijateljima, prenela je agencija Rojters.

Njegova ispovest o hrabrosti i preživljavanju bila je udarna tema TV emisija i štampe tog proleća. Bila je to vest o strahotama koje je doživeo jedan čovek. Za proslavljenog filmskog oskarovca i njegovu ekipu, ta priča je bila inspiracija za filmsku apoteozu preživljavanju.

Ralston je jedino režiseru i glavnom glumcu pokazao video-snimke urađene u satima koji su mu se činili kao večnost i oproštaj sa životom. Javnost ne zna šta je poručio svojima gledajući u kameru, a filmadžije su priču zabeležile za večnost.

Publika ostaje bez daha dok prati događanja na platnu, a scene amputacije nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prilikom premijera u više američkih gradova bilo je slučajeva da ljudi u publici padaju u nesvest ili im pripadne muka dok gledaju borbu za život. Ovakav doživljaj mnogi upoređuju sa osećanjem prilikom gledanja horor-filma „‘Egzorcist“, snimljenog 1989. godine.

Pet dana ili 127 časova nadljudskih napora su pokazali kolika je snaga želje za životom, kako pokreće do granice nemogućeg.

Nije to priča o usamljenom čoveku, već o ljudskoj jedinki koja se, u situaciji izolovanosti, obraća ljudima i čini nemoguće da im se vrati, izjavio je glumac Franko koji tumači lik Ralstona.