Rajan Rejnolds u filmu “Živ zakopan”

Rajan Rejnolds u filmu “Živ zakopan”

Od 24. MARTA počela je bioskopska distribucija filma ŽIV ZAKOPAN (BURIED), koji je sa uspehom prikazan ne nedavno završenom FEST-u 2011.

Ovaj originalni i napeti triler je režirao Rodrigo Kortes, a glavne uloge tumače Rajan Rejnolds i Robert Paterson.

U redovnoj distribuciji možete ga pogledati u bioskopu Ster Cinemas u Delty City-ju, a kasnije i u drugim bioskopima širom zemlje.

Vozač kamiona i porodični čovek, Pol Konroj, budi se ŽIV ZAKOPAN u starom, drvenom sanduku. Ne znajući ko je tamo mogao da ga stavi i zašto, njegova jedina prilika za beg iz ove noćne more je mobilni telefon. Loš signal, gotovo prazna baterija i manjak kiseonika njegovi su najveći neprijatelji u trci s vremenom: Pol za spašavanje ima samo 90 minuta.

REČ REDITELJA – VELIKE I MALE PRIČE

Postoje velike priče i male priče. Veličina priče ne zavisi od veličine pejaža, broja likova ili tzv. produkcijskih vrednosti. Je li Starac i more velika priča? Da li bi bila veća da joj je Hemingvej dodao deset ili dvanaest ribara i još nekoliko sabljarki? Veličina priče ne može se meriti u kvadratnim metrima i centimetrima, nego zavisi isključivo od jedne stvari… od same priče, o toga je li zanimljiva, pobuđuje li i održava li budnom pažnju gledalaca i potiče li nas na to da želimo da znamo što će se sledeće dogoditi ili, bolje rečeno – da to moramo da znamo. Jesam li zaintrigiran, jesam li fasciniran, leti li vreme, a da toga uopšte nisam svestan? Jesam li toliko obuzet pričom da ne moram da se uštinem kako bih se podsetio da se to zapravo ne događa meni? Ako priča stvori takav učinak, onda imamo veliku priču, odličnu priču. Ako nas ne očara, onda nije ni važno ima li legiju orka, međuzvezdanu flotu i čitavu Crvenu armiju, koje se bore za kontrolu nad planetom Zemljom. Učinak će biti razočaravajući, a priča mala.

Zahvaljujući sjajnom scenariju Krisa Sparlinga, ŽIV ZAKOPAN je veliki film. Radi se o trci s vremenom koja nam obuzima pažnju i tokom sat i po vremena održava našu zainteresovanost bez pribegavanja dodatnim elementima.

IZAZOV

Film ŽIV ZAKOPAN bio je veliki tehnički izazov, a čitav se proces zasnivao na Hičkoku. Hič nam je pokazao kako se čitav film snima na jednom brodu nasred morske pučine ( ČAMAC ZA SPAŠAVANJE ) ili u jednom jedinom kadru u stvarnom vremenu         ( UŽE ). Kad su zupčanici dramske mašine podmazani i spremni za rad, sledeći je korak u glavi videti film i napraviti listu kadrova koji zajedno obuzimaju gledaoca i održavaju njegovu pažnju bez ikakvih zastoja ili smetnji. Način pripovedanja treba varirati dok se priča odmotava, s različitim ritmovima i čitavim nizom izražajnih sredstava koji se koriste kako bi materijal ostao svež, a oči gledaoca zadržale se na ekranu.

Naše zlatno pravilo bilo je sledeće: NEMA IZLAŽENJA NA POVRŠINU.

Scenario je sam po sebi bio odličan dokaz da bismo tokom čitave priče mogli ostati pod zemljom, a da ne izgubimo pažnju gledalaca i uverljivo pokazuje da bi zapravo TREBALO da ostanemo pod zemljom. Naracija koja bi prerano omogućila dotok kiseonika iz spoljnog sveta bila bi neoprostiva izdaja straha našeg lika ( koji gledalac s njim deli ). Da smo izašli na svetlo dana, prikazujući možda samo telefon u hodniku neke kuće okupane jutarnjim suncem ili fokusirajući se na zbunjeni izraz lica telefonske operatorke koja žvaće žvakaću gumu dok pokušava da se pozabavi ovim vrlo neobičnim pozivom, uspeli bismo samo da umanjimo veliki film i učinimo ga jeftinim… Na kraju bismo dobili više kvadratnih metara i centimetara i puno manji odnos kvaliteta, a odličnu priču punu neizvesnosti pretvorili bismo u loš televizijski film.

Publika mora da dobije priliku da se poveže sa usamljenim očajem čoveka koji nema drugog izbora nego da veruje u nešto sasvim apstraktno, u ljude koji su napolju i koji mogu da budu dobri ili zli, debeli ili mršavi, ono što kažu da jesu… ali ipak to nisu – u glasove koji nisu ništa osim elektronskih impulsa, koje iz daljine odašilje hladni, nepoznati satelit. Jedina stvarnost koju naš lik definitivno poznaje je čista teskoba njegovog smanjenog, pravougaonog sveta, preteća tama koja ga okružuje i ova veza s nepoznatim spoljnim svetom, jarko crveni nokat o kome očajnički zavisi.

SNIMANJE FILMA

U poređenju s time, sve je ostalo bilo prilično jasno. Trebalo je samo što brže zaboraviti sanduk, lokaciju tretirati kao svaku drugu, ne dopustiti da se osećamo ograničeni prostorom. Trebalo je nastaviti sa kretanjem, ne dopustiti da film zastane, svaki pokret učiniti poduhvatom, svaku promenu položaja još jednom iluzijom, svaku odluku pustulovinom. Nismo smeli da se ograničimo lekcijama iz fizike. Pol Konroj je u svojim smrtnim mukama morao da pređe milje. Posegnuli smo za vizuelnim trikovima koji su nam omogućili da to učinimo ne prema redosledu A, B, C, nego u skladu s potrebama priče jer se film neprestano trudi da bude svež, da ne padne u zamku ponavljanja, da uvek napreduje u vizuelnom pogledu sledeći najneumoljiviju narativnu logiku.

Je li direktno snimanje ručnom kamerom postavljenom na kolica zaista bilo potrebno? Samo je trebalo pronaći pravi način za takvo snimanje. Sedam različitih kovečega dizajnirano je za naše različite potrebe. Film pokušava da preuzme neke Skorsezeove najrazigranije tehnike i logiku Spilbergovih filmova iz 1970-ih: nema zelenih ekrana niti bilo čega osim čistog zadovoljstva snimanja. Sve što vidite zaista se dogodilo, od snimak kada kamera kruži oko lika na neshvatljiv način do onih kada se odozgo spušta postavljena na teleskopski kran ( Technocrane ). Najvažnije je bilo gledaoca uvući u zbunjeni i izmučeni um Pola Konroja, omogućiti mu da oseti njegov znoj, nepodnošljivu vrućinu, manjak kiseonika, pesak koji dere i nagriza njegovu kožu, grubo, raspadajuće drvo, tupe, zarđale, opasne eksere…

Film bi trebalo da pruži FIZIČKO PUTOVANJE ČULA, aktivno ISKUSTVO.

Rajan Rejnolds (Ryan Reynolds)

Film ŽIV ZAKOPAN sniman je vrlo brzo, što je zahtevalo ogromnu koncentraciju, a samom je filmu omogućilo upijanje precizne, napete i oštre energije koja se osećala na setu. Kadrovi su trajali po šest minuta, što je za Rajana Rejnoldsa stvorilo uslove za postizanje apsolutno uverljive glume, dopustivši njegovim emocijama da rastu i teku poput bujice. Elementi kojima smo raspolagali bili su, objektivno govoreći, minimalni, ali budući da to nismo uzeli kao manu, ograničenje smo smatrali našom najjačom stranom: ostalo je samo ono što je bilo nužno. Pažljivo smo kontrolisali i najmanji detalj ovog mikrokosmosa, zbog čega je drama koju proživljava naš zakopani lik bila glavni fokus naše pažnje. Rajan Rejnolds je kao Stradivari. Najbolji kome možete da se nadate. Priča je puna emotivnih obrta: straha, panike, očaja, smirenosti, rezignacije, nasilja, poricanja, užasa, nade, tuge, patnje, crnog humora, ogorčenja, boli, malaksalosti… Rajan u svakom kadru traži istinu, a njegov osećaj za tajming jednostavno nije s ovog sveta. Kako uspeva u tome? Kako je istovremeno tražio najbolje svetlo i vrištao na mobilni telefon – čineći tu scenu jezivom – a ipak izgledao čvrsto i zadržavao našu empatiju? Kako je suptilno menjao svoj glas sve dok ga na kraju nije kontrolisano pustio, uvek sa savršenim osećajem za tajming? Kako je gasio bateriju tokom svake male pauze, a da ne uguši dijalog, istovremeno se okrećući kako bi izbegao senku i pokret kamere učinio neprimetnim, menjao položaj baterije, osvetljavao desnu stranu svog lica kada pesak na trenutak prekrije svetlo? Niko ne zna kako mu je sve to polazilo za rukom, i to svakog dana tokom tri sedmice. Rajan se u Los Anđeles vratio fizički uništen. Sigurno je američkim carinicima morao da objašnjava zašto mu pesak pada s očiju kad god trepne. Njegova je predanost bila nešto više od običnog izvršavanja dužnosti. Snimanje je trajalo 17 dana, ne više. Svakog smo dana snimili 25 kadrova. Ponelkad 30. Ili čak 35. Kako smo uspeli? Ne znam ni sam… a to samo može da znači da nismo uspeli.

RAJAN REJNOLDS ( Paul Conroy )

Uskoro ćemo ga gledati u filmovima PAPERMAN i GREEN LANTERN, a nedavno je glumio u hitovima PRISILA NA BRAK sa Sandrom Bulok i LETNJA AVANTURA s Kristen Stjuart. S Hju Džekmenom, Livom Šrajberom, Dominikom Monahanom i Tejlorom Kičom glumio je u velikom hitu X-MEN POČETAK: VOLVERIN, a 2008. godine je s Džulijom Roberts, Keri-En Mos i Emily Votson zaigrao u filmu SVICI U VRTU.

Od ostalih filmova u kojima je glumio izdvajamo: KOJA JE ONA PRAVA? s Rejčel Vajs, Elizabet Benks i Kevinom Klajinom; CHAOS THEORY s Emili Mortimer; THE NINES reditelja Džona Augusta; AS U RUKAVU s Rejom Liotom, Endijem Garsijom, Benom Aflekom i Džejsonom Bejtmenom; THE AMITYVILLE HORROR; VAN WILDER; SAMO PRIJATELJI i BLADE: TROJSTVO s Džesikom Bil i Veslijem Snajpsom.

RODRIGO KORTÉS ( Reditelj )

U uzrastu od 16 godina režirao je svoj prvi kratki film, a 1998. godine režirao je YUL, kratki film koji je osvojio više od dvadeset nagrada. Lažni dokumentarac 15 DAYS snimio je 2001. godine, a taj je film osvojio više od 57 nagrada na raznim filmskim festivalima. Godine 2007. režirao je THE CONTESTANT ( CONCURSANTE ), svoj prvi dugometražni film koji mu je doneo velike pohvale kritike i brojne nagrade.

KRIS SPARLING ( Scenarista )

Kris Sparling je scenarista, reditelj i glumac koji je osim filma ŽIV ZAKOPAN napisao triler MERCY, čija će produkcija početi 2010. godine. Filmsku karijeru započeo je pre nekoliko godina, kada je napisao, režirao i producirao nezavisni film AN UZI AT THE ALAMO, u kojem je takođe odigrao glavnu ulogu.

ADRIÁN GERA ( Producent )

Adrian Gera je jedan od osnivačkih partnera kompanije Versus Entertainment. Kompanija je distribuirala više od 100 filmova, a Gera je koproducirao nagrađivani kratki film FOR(R)EST IN THE DES(S)ERT reditelja Luisa Alehandra Berdeha. Trenutno radi na postprodukciji filma GUEST priznatog filmaša Hoze Luisa Gerína.

PITER SAFRAN ( Producent )

PIter Safran je osnivač kompanija The Safran Company i Safran Digital Group, a nedavno je producirao veliki hit SPARTANCI DOLAZE. Bio je izvršni producent hit parodije MRAK FILM, a prošle je godine producirao film NEW IN TOWN s Rene Zelveger. Trenutno priprema komediju FLYPAPER s Patrikom Dempsejem, čiji su scenario napisali Džon Lukas i Skot Mur, scenaristi hit komedije MAMURLUK U VEGASU. Safran radi i na akcionom filmu ELEPHANT WHITE, u kome glavnu ulogu igra Đimon Hunsu.

ALEHANDRO MIRANDA ( Izvršni producent )

Filmom se bavi posljednjih 14 godina u vodećim kompanijama kao što su CIC Video, Paramount Home Entertainment i Universal Studios Networks. Kao suosnivač kompanije Versus Entertainment trenutno priprema film GUEST slavnog reditelja Hoze Luisa Gerína.

VERSUS ENTERTAINMENT

Versus Entertainment je produkcijska i distribucijska kompanija osnovana u Španiji 2005. godine. Kompanija je distribuirala više od 100 filmova, a producirala je nagrađeni kratki film FOR(R)EST IN THE DES(S)ERT reditelja Luisa Alehandra Berdeha. Trenutno priprema film GUEST hvaljenog filmaša Hoze Luisa Gerína.