“Neprijatelj” na desetak festivala, možda i u Japanu

“Neprijatelj” na desetak festivala, možda i u Japanu

Film “Neprijatelj” po scenariju Ðorđa Milosavljevića, u režiji Dejana Zečevića, uvršten u takmičarsku selekciju 35. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a već sa nagradama iz Herceg Novog i Pule, od septembra biće prikazan na još desetak stranih festivala.

Reditelj Zečević, gost festivala u Vrnjačkoj Banji, rekao je na današmjoj konferenciji za novinare, da će film biti distribuiran u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj, koje su koproducenti, a postoji mogućnost da film bude prodat i u Japanu.

Francuska kompanije “Insomnia”, koja brine o festivalskom životu filma, ugovorila je gostovanja od septembra na festivalima u Helsinkiju, Londonu, Ljubljani, a na spisku se nalazi još desetak manifestacija, rekao je reditelj.

Zečević ipak smatra da njegov film spada u „sporovozna ostvarenja koja se najbolje plasiraju na piratskom torentu”, odnosno Internetom.

-Počeo sam da sumnjam da u bioskop idu samo oni koji retko koriste Internet, pa će bioskop postati alternativa za one koji se ne snalaze na Internetu, što nije dobro – kazao je on.

Zečević je, upitan o reakcijama publike u okruženju, primetio da publika dolazi da pogleda njegov film sa pretpostavkom da je reč o tipičnom ratnom filmu, ali da je zadovoljan utiskom gledalaca.

-Nisam želeo da napravim ratni film, koji danas sve više odbija publiku. ‘Neprijatelj’ je daleko univerzalnija priča, na nivou trilera i psihološke drame, koja može da se dešava bilo gde i u bilo koje vreme – objasnio je Zečević, uveren da je film drugačiji od sličnih ostvarenja pre 10 godina i zbog određene distance.

Film je, po njegovim rečima, pravljen da bude “komunikativan” – zanimljiv za gledanje, ali da posle projekcije podstakne razgovor.

-Danas je kinematografija dosta zaoštrena – s jedne strane imamo ekstremno komercijalne filmove, puku zabavu, a sa druge hermetičke, umetničke filmove koji su dosadni. Ja sam počeo da se zaljubljujem u filmove sedamdesetih i osamdesetih godina kada su snimani filmovi koji te zabavljaju, a posle te nateraju da sedneš sa drugarima i razgovaraš o njima – objasnio je Zečević.

On je ocenio da Milosavljevićev scenario iz 1999. godine predstavlja drugačiji stilsko-žanrovski koncept, koji ga je i privukao, kao i sama “karpenterovska” atmosfera, (grupa ljudi na jednom mestu), jednostavni detalji i dodao da scenografija, kamera, montaža „rade za priču“ koja je sve vreme između realnog i nerealnog.