Film „Anonimus“ stigao u bioskope!
Najnovije filmsko ostvarenje reditelja Rolanda Emeriha, možete pogledati, od danas, u bioskopima Kolosej u Beogradu i Arena Cineplex u Novom Sadu!
Radnja filma “Anonimus” (Anonymous) smeštena je u politički uzburkanoj elizabetanskoj Engleskoj i bavi se pitanjem koje vekovima zaokuplja najveće umove sveta. Još od Marka Tvena i Čarlsa Dikensa, preko Henrija Džejmsa i Sigmunda Frojda, postavlja se pitanje ko je autor drama koje potpisuje Vilijem Šekspir. Stručnjaci su raspravljali kako bi dokazali ili osporili tezu o tome ko je najveće ime engleske književnosti. „Anonimus“ daje jedan od mogućih odgovora, fokusirajući se na vreme prepuno političkih intriga, tajnih romansi na dvoru, plemića gladnih moći, koje je javno izlagano na najneverovatnijem mestu: londonskoj pozornici.
Naša publika imala je priliku film da pogleda na ovogodišnjoj Cinemaniji.
Trejler filma “Anonimus” možete pogledati OVDE!
Glavne uloge u filmu tumače Ris Ifans, Vanesa Redgrejv i Sebastijan Ermesto.
RIS IFANS (Edvard de Vir, erl od Oksforda) je jedan od najtraženijih britanskih glumaca. Proslavio se ulogama u filmovima „Ja u ljubav verujem“, „Ulični život“ i „Twin town“. Poslednjih godina je bio zapažen u filmovima „Hari Poter i relikvije Smrti“, „Rok barka“, kao i „Čudesni Spider-man“.
VANESA RedgreJV (Kraljica Elizabeta I) se proslavila još krajem sedamdesetih u filmu „Džulija“, za koju je dobila Zlatni globus i Oskara. Tokom karijere je imala pet nominacija za Oskara i 11 za Zlatni Globus. Poslednjih godina je bila zapažena u filmovima „Miral“ i „Pisma Juliji“.
SEBASTIJAN ERMESTO (Ben Džonson) je filmski, televizijski i pozorišni glumac. Najznačajnije uloge je ostvario u filmovima „Pirati sa Kariba“, „Mrtva mačka“ i „Losers Anonymous“.
Roland Emerih (režiser/producent) je potpisao mnogobrojne filmske hitove koji su osvojili svet: „Univerzalni vojnik“, „Zvezdana kapija“ „Godzila“, „Patriota“, „Dan posle sutra“ i „2012“, a film „Dan nezavisnosti“ je 1996. godine ušao u istoriju kao jedan od najprofitabilnijih filmova ikada.
O PRODUKCIJI:
Polemika o autorstvu Šekspirovih dela započeta je još tokom prošlog veka. Da li je običan čovek iz Stretforda, sin nepismenog trgovca, zaista napisao remek-dela svetske književnosti poput “Makbeta”, “Romea i Julije” ili “Hamleta”? Istorijski podaci su neprecizni i ostavljaju prostor za različita tumačenja.
Rolandu Emerihu, poznatom kao režiseru apokaliptičnih filmova kao što su “Dan nezavisnosti”, “Dan posle sutra” i “2012”, prikazivanje elizabetanske Engleske predstavljao je poseban izazov, za koji se spremao poslednjih deset godina. Svoju fascinaciju Šekspirom podelio je sa scenaristom Džonom Orlofom: “Kada sam saznao da postoji dilema, odmah sam pomislio – od ovoga bi se napravio fantastičan film. Ima sve neophodne elemente: ubistvo, seks, laži, izdaju – kao u pravoj Šekspirovoj drami.” Pišući priču, Orlof se bazirao na ideji o dva pisca – Šekspira kao javne ličnosti i pravog pisca iz senke: “Ben Džonson je napisao uvod za prvu objavljenu zbirku Šekspirovih komada. Međutim, njegove prethodne pesme su često ismevale Šekspira. To me je navelo na razmišljanje da je Džonson govorio o dve različite osobe: o pravom pesniku i o falsifikatoru.“ Emerih je odmah prihvatio takvu ideju: „Film se bavi odnosom između Bena Džonsona, Vilijama Šekspira i Edvarda de Vira, ali otkriva i daleko važnije pitanje: ko će naslediti kraljicu Elizabetu na prestolu?“
Ris Ifans je iznenađen što niko ranije nije pokrenuo ovo pitanje: „Dokazi koje film iznosi su vrlo uverljivi i sama pomisao da smo tokom školovanja učili pogrešne stvari je prilično šokantna.“ Vanesa Redgrejv se slaže: „Uverena sam da Vilijam Šekspir, kao glumac, nije mogao da napiše višeslojne drame i sonete. Vrlo verovatno ih je sastavio erl od Oksforda. Postoji puno otvorenih pitanja vezanih za autentičnost Šekspirovih komada, i sjajno je što se ljudi poput Rolanda Emeriha ne plaše da pokrenu diskusiju i ponude moguća rešenja.“
Emerih je okupio najbolje scenografe i kostimografe, kako bi što uverljivije dočarao elizabetansku epohu: „Prvo sam nameravao da napravim ogromnu maketu Londona, ali je tehnologija toliko uznapredovala u poslednjih 5-6 godina, da smo na kraju odlučili da sve uradimo kompjuterski. Na taj način smo uspeli da iskoristimo stotine širokih kadrova Londona.“ Dizajner Sebastijan Kravinkel kaže da je njegov tim proučavao istorijske knjige i obilazio muzeje kako bi stvorili autentičnu atmosferu. „Posebno su nas inspirisale prigušene boje sa Vermerovih slika: svetlost sveća i kamina.“ Emerih je svestan da će reakcije javnosti biti podeljene: „Ne pokušavamo da predstavimo univerzalnu istinu. Ovo je samo jedna moguća interpretacija istorije.“
Leave A Comment