Žilnik: Vlast svesno uništava Tera film

Reditelj Želimir Žilnik optužio je danas vlasti da svesno i namerno guraju filmsku produkcijsku kuću „Tera film“ (Terra) iz Novog Sada u stečaj i likvidaciju.
-Priprema se tiha i orkestrirana likvidacija ‘Tera filma’ po uzoru na već viđene scenarije u privatizacijama preduzeća u Srbiji, kada se raznim administrativnim nečinjenjima preduzeća dovedu do likvidacije da bi se prodala u bescenje – rekao je Žilnik na konferenciji za novinare.
Žilnik je naveo da je do sada ukupno pet puta bila zakazana aukcijska privatizacija „Tera filma“, na kojoj je bilo zainteresovanih kupaca koji su otkupljivali dokumentaciju, ali je aukcija svaki put bila otkazana na zahtev Izvršnog veća Vojvodine. Vrednost firme bila je procenjena na više od 31 milion dinara.
Režiser je objasnio da je Izvršno veće tražilo odlaganje aukcija uz obrazloženje da će ta produkcijska kuća biti proglašena insitucijom kulture od posebnog značaja za pokrajinu i da će biti pretvorena u Filmski muzej Vojvodine, što se nikada nije dogodilo.
Dodao je da je Republička direkcija za državnu imovinu pokušala kući „Tera film“ da „podmetne falsifikovane papire“ na potpis, u nameri da dokaže da je „Tera film“ zapravo u državnom vlasništvu.
Žilnik je obrazložio da je struktura vlasništva u Tera filmu takva da je više od 97 odsto upisano kao društvena imovina, a nešto manje od tri odsto je u vlasništvu manjinskih akcionara, odnosno filmskih radnika Vojvodine.
Prema njegovim rečima, Direkcija je pokušala da „falsifikuje“ i izvode iz zemljišnih knjiga i da dokaže da je kuća u kojoj je smeštena „Tera film“ zapravo u vlasništvu države. Žilnik je objasnio da su od 1971. godine vlasnici kuće 12 filmskih radnika iz Vojvodine, o čemu postoje i dokazi u zemljišnim knjigama.
Najavio je da će „Tera film“ i koproducenti tužiti državu Srbiju, ukoliko pokuša da podržavi ovu produkcijsku kuću.
-Od 2003. godine do danas za brojne igrane i dokumentarne filmove koje smo snimili od države smo dobili ukupno manje od 100.000 evra. Ako misle da nas na osnovu toga mogu podržavati, varaju se. Neka podržave one produkcijske kuće koje uzimaju daleko veće iznose, neka podržave Dragojevića, Paskaljevića, Markovića, Kusturicu… – poručio je Žilnik.
Objasnio je da je „Tera“ filmove uglavnom snimala po principu koprodukcije i kao primer naveo dokumentarne filmove u ciklusu „Podeljeni bog“, koji su koštali 290.000 evra, od čega je Republika dala 5.000 evra, a 285.000 obezbedili su koproducenti „Tera filma“.
Naveo je da za film „Kud plovi ovaj brod“ država nije dala ni jedan dinar i dodao da je u Srbiji na filmu moguće zaraditi samo tako ako ste privilegovani pa vam država uplati više sredstava nego što je u stvari potrebno za snimanje filma.
-Imamo i situacije kada se gromoglasno najavljuju filmski projekti, uzmu se novci a potom se filmovi nikada ne snime. Imamo i slučaj sa navodnim građenjem turističkog sela u Deliblatskoj peščari za potrebe snimanja filma ‘Sveti Georgije ubiva aždahu’, ali od tog sela danas nema ni traga ni glasa – naveo je Žilnik.
Dodao je da, iako u penziji, i danas volonterski obavlja funkciju direktora „Tera filma“, kao i da dvoje zaposlenih nije primilo nikakvu nadoknadu za rad još od oktobra 2008. godine, a filmski radnici iz svog džepa plaćaju komunalije, dok je grejanje u sedištu „Tera filma“ isključeno pre dve godine.
Reditelj Karolj Viček ocenio je da je upropaštavanje Tera filma zapravo i uništavanje vojvođanskog kulturnog identiteta.
-Oni gaze, čupaju i uništavaju jednu kulturnu sredinu i to je kulturni skandal – ocenio je Viček i upitao zbog čega se onda školuju budući filmski radnici na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
„Tera film“ je osnovan 1987. godine i između ostalog u koprodukcijama snimljeni su filmovi „Tito i ja“, „Tako se kalio čelik“, „Granica“, „Kenedi se vraća kući“, „Evropa preko plota“.