Film „Tomas“ na otvaranju „Nedelja finskog filma“

Film „Tomas“ na otvaranju „Nedelja finskog filma“

Manifestaciju „Nedelja finskog filma“ u Beogradu otvoriće 22. aprila u Dvorani kulturnog centra debitantski dugometražni igrani film „Tomas“ autora Mika Soinija, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.

Soini spada u mlađu, ali vrlo sposobnu generaciju finskih reditelja. „Tomas“ je međunarodnu premijeru imao 2009. godine u San Sebastijanu, a zatim je proputovao svet i bio prikazan na oko 40 festivala.

Ovog proleća pobedio je na festivalu u Bergamu, kao i na Sinefestu u Miškolcu.

Na festivalu u ruskom gradu Ivanovu, koji je posvećen Andreju Tarkovskom, Soini je dobio nagradu za režiju, dok je glavni glumac, izvanredni Lase Pojsti dobio nagradu „Zlatni Karađoz“ na festivalu u Bursi (Turska).

Junak ovog „malog filma velikih emocija“, kako ga opisuje kritika, jeste udovac koji pokušava da održi kontakt sa svetom punim samodovoljnosti i sebičluka. Način na koji se on trudi da komunicira sa ljudima svih uzrasta budi plemenita osećanja u gledaocima, izaziva ogromnu emociju ali ne i sažaljenje, jer Tomas zna životne zakonitosti, poštuje ih i traži samo minimum radosti koji mu s pravom pripada.

Manifestacija „Nedelja finskog filma“, pod naslovom „Pokazivanje sunca“, traje do 28. aprila i prikazaće 12 savremenih filmova različitih žanrova.

Program je organizovan u saradnji Kulturnog centra Beograda (KCB) i ambasada Finske u Srbiji, a selektor je Nebojša Popović.

Prvi sekretar finske ambasade Riku Varjovar izrazio je zadovoljstvo zbog dobre saradnje sa KCB-om. On je izjavio da se ciklusi finskog filma organizuju jednom do dva puta godišnje u različitim svetskim metropolama, ali da je predstojeća revija u Beogradu najznačajnija i najobimnija.

Filmski kritičar Popović najavio je da će program obuhvatiti najvažnija dela novih i u svetu uvaženih autora, odnosno „sve ono što u finskoj kinematografiji nije Aki Kaurismaki“, međunarodno priznati reditelj čiji opus dobro poznaje i naša publika.

Takav koncept razbija predrasudu o depresiji kao dominantnom osećanju u finskim filmovima, jer kinematografija te zemlje pruža gledaocima priliku da se smeju, plaču ili plaše „kao u pravom bioskopu i kao u pravom životu“, rekao je on.