badnjak ivi 06012015 008

Patrijarh Irinej predvodio paljenje badnjaka ispred Hrama

Patrijarh srpski Irinej predvodio je danas osvećenje i paljenje badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save.
Paljenju badnjaka, pored velikog broja građana, prisustvovao je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
-Naložili smo badnjak i time smo ispunili ono što smo nasledili od naših predaka – rekao je patrijarh okupljenim vernicima, dodajući da je badnjak drvo koje daje veliku svetlost i predstavlja simbol onog što slavimo.
On je rekao da je Isus doneo ljubav i uselio se u naše duše i srca i u sve domove, kako u Srbiji, tako i u domove širom sveta.
Patrijarh je istakao da veruje da se badnjak osim u Beogradu i hramovima u Srbiji, nalaže i u zemljama gde živi srpski narod, što nas čini jedinstvenim.
-Neka svetlost badnjaka obasja život, put naš, a to je put Hristov“, poručio je patrijarh, poželevši da plamen zapaljenog badnjaka obajsa Srbiju „ukrašenu najlepšim ukrasima – za koju su se borili naši preci.
On je poželeo da plamen i toplota uđe u srca i sve ono što je dopro, plemenito i omogući da volimo jedni druge.
Patrijarh je nakon paljenja badnjaka služio večernju u Hramu Svetog Save.
Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića – praznika kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.
Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci.
Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.  Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.

Povezana vest:  Zbog vežbi za Vojnu paradu na Ušću poseban režim saobraćaja od nedelje