Banvilov „Nedodirljivi“ o ruskom špijunu iz britanske elite

Banvilov „Nedodirljivi“ o ruskom špijunu iz britanske elite

Zrenjaninski izdavač „Sezam book“ koji je skrenuo na sebe pažnju čitalaca kada je prvi, posle duge pauze, dobio autorska prava od Gabrijela Garsije Markesa, obezbedio je od nedavno i autorsko pravo za roman „Nedodirljivi“ Džona Banvila.
Banvil (1945), nije nepoznat srpskim čitaocima ali pošto se radi o autoru lepe književnosti ( „Drevna svetlost“ u izdanju „Klia“) i zbirki eseja koje je objavio danas ugašeni „Nolit“ verovatno su ga mnogi izgubili iz vida.
„Sezam book“ koji se prevashodno bavi štampanjem žanrovske, komercijalne prevedene literature, odabrao je Banvilov roman „Nedodirljivi“ iz 1997. jer je u pitanju klasična špijunska priča o jednom od ruskih špijuna poznatih kao „kembrički špijuni“.
Čak i kada se upusti da napiše roman za koji mu je poslužila istinita priča o istoričaru umetnosti i špijunu Antoniju Blantu koga je „preksrtio“ u Viktora Maskela, Banvil je ostao veran svojim visokim literarnim standardima koji su mu doneli pregršt nagrada uključujući i prestižnog Bukera.
Da bi što vernije dočarao atmosferu među britanskim intelektualcima pripadnicima društvene elite između dva rata kada se formirala „kembrička špijunska grupa“ sačinjena od pet mladih studenata oduševljenih levičara i uverenih da čine uslugu čovečanstvu špijunirajući Zapad za račun ŠSR-a, Banvil je pročitao sve što je o tome pisano kada su konačno raskrinkani dve -tri decenije posle Drugog svetskog rata.
Kritika je izuzetno visoko ocenila ovo delo jer to je roman u kome se prepliću umetnost, izdaja, špijunaža a glavni lik je izuzetno kompleksna ličnost istovremeno nečasni špijun, veliki esteta, lični prijatelj kraljevske porodice koji se brine o njenoj umetničkoj kolekciji ali kada je otkriven mora da izdrži javno poniženje.
Banvil se odlučio da svog junaka predstavi čitaocima neposredno nakon što je premijerka Margaret Tačer obnarodovala 1979. da je 72-godišnji starac poznat kao otmeni bonvivan, aktivan,ali diskretan homoseksualac, cenjen kao veliki znalac umetnosti špijunirao za Ruse između 1930 i 1960 godine.
Tokom razgovora sa mladom novinarkom koja želi da napiše knjigu o njemu on se priseća svoje mladosti i kako mu se život odvijao, a to daje priliku piscu da se bavi temama otuđenosti, izdaje, umetnosti, mladosti, naivnosti, vere u domovinu, religiju, ideologiju ali i homoseksualnih veza sa ostalim članovima špijunske grupe u koju je bio uvučen.
Banvil, inače, Irac koji i danas zivi u Dablinu veoma je priduktivan jer pored pisanja romana (14), eseja i scenarija radi adaptacije proze za pozorišnu scenu, a stiže i da piše kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.
Neki ga smatraju „najmaštovitijim piscem engleksog jezika“ koji je „preko Nabokova stigao do Prusta“. Sam Banvil tvrdi da mu je želja da od poezije i proze načini novu literarnu formu.