Promocija nove knjige za decu Ljubivoja Ršumovića

U Delfi kafeu u SKC-u večeras je bila neopisiva gužva, ali ovoga puta stvarali su je mališani koji su, ili bili članovi hora Leontine Vukomanović „Čarolija“ ili su došli da iz prve ruke čuju od Ljubivoja Ršumovića o njegovoj novoj knjizi namenjenoj njima „Vid iz Talambasa“.
Nakon „Vidovitih priča“ koje je Ršumović napisao inspirisan svojim unukom Vidom i koje je ilustrovao Dušan Petričić, a objavila ih je „Laguna“, sada je isti tandem snova, kada je reč o literaturi za najmlađe, lansirao nastavak u kome Vid sa Družinom polazi iz Talambasa u Budućnost.
Uvod u priču o knjizi, o kojoj su pored autora i ilustratora, govorili dvoje, pisaca za decu Raša Popov i Gordana Maletić, bila je pesma ljupklih članova hora „Čarolija“ sa rečima pozajmljenim iz Ršumovićevog „Bukvara dečijih prava“.
Magični pripovedač, Raša Popov, poverio se da je tekst knjige „Vid iz Talambasa“ čitao dok je bio u bolnici i to od jutra pa dok im nisu ugasili svetlo, a onda je bio ljut što je morao da čeka do sledećeg jutra da sazna kako se završila velika avantura Vida i njegovih ortaka kao i čitave menažerije malih životinja među kojima je i samo jedna negativac, mačak Š.
„Ovo je pisano kao jedna velika bajka, a u stvari to je 15 bajki, jer toliko ima poglavlja, o lepotama Talambasa, o lepim selima, ali bez seljaka, o čudesima u Budućnosti u koju su stigli i gde Vid sreće svog, još nerođenog brata, Ljuba“ počeo je Raša Popov svoju pripovest o knjizi.
Pratiocima potencijalnih slušalaca ili već čitalaca, bilo da su to bake, dede, mame ili tate, Pppov je ukazao da se radi o klasičnoj utopiji i uporedio ovo delo sa Sfiftovim putovanjima Gulivera i Batlerovim “ Putovanjem u Nigde“.
“ Potajno, Ljuba Ršum roni suze za srpskim selima koja nestaju“, poverio se Popov.
Zatim je ukratko ispričao, jezikom primerenim mališanima, ko su glavni likovi ove velike avanture gde Vid sreće šerifa-psa koji govori av-jezikom, slona koji se sa Družinom surluje ( umesto rukuje, jer nema ruke), a mačak dobija novo ime Šlb (šašav – lud – blesav)…
„Deca će kroz ove pustolovine naučiti puno o nekim važnim temama: vlasti, Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, o vremenu, jer svako poglavlje počinje sa nekom vremenskom odrednicom (nikad, najpre, potom, zatim, najzad) jer se putnici iz Budućnosti vraćaju u ovo naše vreme, a autor iznova pokazuje da je velemajstor jezika svojim kovanicama“, istakao je Popov.
On je dodao da se sreo sa mnogim sentencama koje su pravi biseri mudrosti (ljubav koja se definiše kao „razmena duša“).
Petričić, čiji se profesionalni život ukrstio sa Ršumovićevim posle pauze od cetiri decenije, kazao je da se u „Vidovitim pričama“ morao prilagođavati njihovom sadržaju što mu baš ne leži, da je u novoj knjiizi ilustrovao samo inicijale svakog poglavlja, a sada je predložio Ršumoviću da u budućim knjigama napiše tekst, a prepusti malim čitaocima prazne strane da knjige sami ilustruju.
Vrhunski karikaturista i ilustrator, Petričić je kazao da se trudi da ono što crta za decu bude za njih neka vrsta rebusa, da otkrivaju detalje, a on namerno pravi greške, jer deca se obraduju kada ih otkriju.
Pisac za decu, Gordana Maletić, pokazala je kovčežić svoje ćerke u kojoj su neke njene drage sitnice da bi mališanima bila razumljiva njena komparacija da je i ova knjiga slična kovčežiću i treba je otvoriti da se otkrije šta se u njoj krije. Maletićeva je prepoznala da je pisac iza smešnih, dijaloga, sakrio ozbiljna promišljanja o našoj ekološkoj svesti, moralu, ljubavi, prijateljstvu, ali sve je tako „upakovano“ da je razumljivo i blisko najmlađima.
Odlomke iz knjige čitala je , pored autora glumica Borka Tomovoć a ovu pravu feštu završio je hor „Čarolija“ pevajući jednu od najpopularnijih Ršumovićevih pesama „Vuče, vuče, bubo lenja…“.