Knjige Andrića i Ćopića u prodaji od petka

Deseta zbirka priča nobelovca Ive Andrića „Fratarske priče“ i knjiga „Nećeš mi verovati“, izbor pesama, priča i poema Branka Ćopića u izdanju Lagune naći će se u prodaji od petka, 16. oktobra.
Izbor Andrićevih priča sa fratarskom tematikom rađen je u saradnji sa Zadužbinom Ive Andrića, a kako se navodi u saopštenju Laguine ovakvim tematskim izborom čitaoci će se upoznati i sa manje poznatim i publikovanim Andrićevim pričama.
Sredinom treće decenije 20. veka Andrić je pripremao jednu veliku fratarsku sagu. Ne napisavši, međutim, tu veliku fratarsku „dramu“, on je objavio niz pripovedaka sa fratarskom tematikom, ukazujući na poseban duh, način života i borbu bosanskih fratara sa turskom vlašću.
Iako u istoriji naše književnosti Andrić slovi kao vrhunski romansijer, moglo bi se reći da jezgro njegove književne umetnosti jeste upravo priča, a pripovetka njegov osnovni žanr, a kako se dodaje u saopštenju, na taj način, njegovo pripovedačko delo, sa svim bogatstvom tema, motiva i ideja, biće šire i potpunije dostupno čitaocima.
Velikodušni entuzijasti i zanesenjaci, racionalni i mudri duhovnici, promućurni, dovitljivi i lukavi borci, ali i nabusiti i mrzovoljni osobenjaci i priučeni bogoslovi, Andrićevi franjevci su jednostavni ljudi, iskreno predani svojoj veri, navode iz LAgune.
„Nećeš mi verovati“ je izbor najboljih Ćopićevih pesama, priča i poema za decu.
Kako se navodi u saopštenju izdavača, uz pesme i priče sakupljene u zbirci „Nećeš mi verovati“ svi smo odrastali a vreme je da se i nove generacije mališana upoznaju sa njegovim maštovitim i duhovitim pričama i pesmama – „Ježeva kuća“, „Mačak otišao u hajduke“, „Bolesnik na tri sprata“, „Bašta sljezove boje“…
Ćopićeve priče i pesme namenjene maloj i velikoj deci, nepopravljivim maštarima i onima koji, uprkos svemu, veruju u dobrotu, setna su kazivanja o odrastanju i zrenju, o magarećim godinama i čežnjama u bosonogom detinjstvu.
Zadatak je svake prave književnosti, govorio je Ćopić, da oplemenjuje čoveka i da mu život učini lepšim i sadržajnijim. Ona je pozvana da čoveka nadahnjuje i podstiče na velika dela i herojske podvige.
Branko Ćopić (1915-1984) rođen je u Bosni. Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, učiteljsku školu pohađao u Sarajevu, Banjaluci i Karlovcu, a filozofiju i pedagogiju studirao je u Beogradu.
Ćopić spada među najplodnije i najčitanije pisce naše književnosti, prvenstveno zahvaljujući živoj mašti i daru za spretno uobličavanje svojih posmatranja, ali i nesumnjivom humorističkom talentu. Dobitnik je brojnih nagrada uključujući i NINovu nagradu za roman „Ne tuguj, bronzana stražo“ 1958. godine. Od 1968. bio je član SANU.
Ćopić je napisao više od 30 knjiga za decu, a njegova dela su prevedena na više od 30 jezika i objavljivana u neverovatnim tiražima. Dobitnik je brojnih nagrada (Njegoševe, Ninove…). Po njegovim pričama i romanima snimljeni su kratkometražni i dugometražni filmovi, a reditelj Puriša Đorđević je najavio i dokumentarni film o Branku Ćopiću.
Ivo Andrić (1892-1975) jugoslovenski književnik i kraljevski diplomata, rođen je u Bosni i Hercegovini. Ovenčan je Nobelovom nagradom za književnost 1961. zbog svog celokupnog dotadašnjeg rada „o istoriji jednog naroda“, prvenstveno za roman „Na Drini ćuprija“ (1945).
U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi („Ex Ponto“, „Nemiri“), Andrićevo viđenje sveta obojeno je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem, druga faza, koja traje do Drugog svetskoga rata, obeležena je okretanjem pripovedačkoj prozi.
U trećoj fazi su nastala opsežnija dela – romani „Na Drini Ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“ i nedovršeno delo „Omerpaša Latas“, kao i najznačajnije ostvarenje tog razdoblja, pripovetka „Prokleta avlija“.
Uz izuzetak „Gospođice“, realističkog psihološkog romana smeštenog u srpsku palanačku sredinu, ostala dela su uglavnom locirana u Bosni, u prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti. Umro je 1975. godine u Beogradu.
Knjige „Fratarske priče“ i „Nećeš mi verovati“ mogu se naći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs