Monumentalna freska života i sveta Petra Velikog

Poklonici vrhunski napisanih biografija i istoriografskih studija obradovaće se knjizi Roberta K. Mesija „Petar Veliki njegov život i svet“ koja ima 1.234 strane i za koju je autor mosvojio Pulicerovu nagradu 1980, u kategoriji biografija, a sada ju je, u srpskom prevodu, objavila „Laguna“.
Ovo izuzetno istoriografsko delo prodato je do sada u šest miliona primeraka, a najveći kompliment mu je što je prevedeno i štamapano u Rusiji, koja može da zahvali Petru Velikom da je ušla na velika vrata u istoriju Evrope i stekla prvi put epitet jedne od „globalnih sila“.
Ruski istoričar koji je napisao predgovor za rusko izdanje Evgenij Viktorovič Anisimov je zapisao da „čitalac koji je pročitao ovu knjigu i stavio je na svoju policu nije pogrešio, jer do dana današnjeg ne postoji podrobnije , opširnije i savesnije naspisano naučno-popularno delo na ovu temu“.
Ime autora, Mesi, nije nepoznato srpskim čitoacima pošto je „Laguna“ pre nekoliko godina objavila prevod njegove biografije Katarine Velike – portret jedne žene, napisane 2012, koja je takođe impozantno delo po obimu, a naišlo je veoma dobar prijem kod srpskih čitalaca i doživela je više od jednog izdanja.
Ko je bio fasciniran delom o Katarini Velikoj nikako ne bi smeo da zaobiđe život i svet Petra Velikog jer to delo je spektakularni pregled istorije XVII i početka XVIII veka ne samo Rusije, već svih zemalja koje su ukljucene u knjigu, bilo da se radilo o njegovim protivnicima na bojnom polju, prijateljima ili saveznicima, ali i zemlje poput Francuske koju je posetio negde pri kraju života, jer jedna od važnih osobina tog jedinstvenog čoveka bila je nezajažljiva radoznalost i nikako nije hteo da propusti da vidi Pariz.
Mesi, diplomac univerziteta kao što su američki Jejl i britanski Oskford na kojima je učio i usavršavao znanje istorije Evrope a posebno Rusije, danas važi za istoričara koji izuzetno dobro poznaje istoriju članova dinastije Romanov (1613-1917) o kojima je napisao cak nekoliko strudija.
Ipak i danas se smatra da mu je životno delo pisani spomenik Petru Velikom iako je to bila njegova prva monumentalna istoriografska knjiga za čije je pisanje utrošio godine minucioznog istraživanja i rada.
Njegova biografija vladara koji je sa 10 godina krunisan kao kovladar sa svojim starijim polubratom po ocu Ivanom i vladao je od 1682. do 1725. duboko uranja u život ovog gorostasa po visini (preko 2 metra), energiji i snazi beležeći, najvaznije događaje u njegovom životu sa brojnim anegdotama i svedočenjima savremenika.
Za posebnom toplinom dočarava romansu sa seljančicom Katarinom koja mu je prvo bila ljubavnica, da bi je kasnije oženio, krunisao za caricu i osigurao je da ona bude vladarka nakon njegove smrti.
Za tu prelepu ljubavnu priču autor knjige se poslužio prepiskom između Katarine i Petra kada su bili razdvojen.
Patriota do poslenje kapi krvi Petar je uložio svoju beskrajnu eneregiju u pretvaranje Rusije iz zaostale, primitivne zabiti u moćnu evropsku državu i zato je Mesi ovim rečima zaključio njegovu biografiju ocenom da rasprave u vezi sa Petrom i oprečna mišljenja o njegovim reformama nemaju kraja“.
„Večni radnik“ – tim rečima ga opisuje Puškin, dok Mesi izriče konačnu ocenu da je „Petar bio prirodna stihija i možda baš iz tog razloga nikakav konačn i sud neće ni biti donešen, jer kako suditi beskrajnim talasima okeana ili moćnoj snazi vihora?“ .