slobodan_tismaTišmi i Markovićevoj uručena nagrada Biljana Jovanović

 

Književna nagrada „Biljana Jovanović“ uručena je danas u prostorijama Srpskog književnog društva (SKD) u Beogradu Mileni Marković i Slobodanu Tišmi.

Markovićeva je nagradu dobila za zbirku pesama „Ptičje oko na tarabi“, dok je Tišma nagrađen za roman „Quatro stagioni“.

-Lirski subjekt u ‘Ptičjem oku na tarabi’ ispoveda urbanu zebnju i zgađenost nad svim sentimentalnim lažima koje se ‘u gradu s imenom lepim’ ispredaju kao mogućnost normalnog života – rekla je na svečanosti predsednica žirija Ljiljana Šop.

Prema njenim rečima, dve decenije disanja koje dele ovogodišnju laureatkinju od književnice čije ime nagrada nosi ne predstavljaju veliki vremenski raspon, s obzirom na njihovu bliskost u načinu književnog izricanja životnog iskustva.

Povezana vest:  Multimedijalna prezentacija "Mahatma Gandi u Beogradu" u SC

Članica žirija Tatjana Rosić rekla je da roman „Quatro stagioni“ Slobodana Tišme predstavlja „eksces u svakom mogućem i najboljem vidu: jezičkom, stilskom, poetičkom, motivacionom, žanrovskom“.

Prema njenim rečima, u tom romanu Tišma „u okviru svoje već dobro poznate prakse tematizuje obračun s komunističkim mitom, s jedne, i totalitarnom idejom tranzicione ‘stvarnosti’ s druge strane“.

-Kako to u Tišminoj prozi i inače biva, svet i subjekt u njemu predstavljeni su iz jedne iščašene i čudačke, psihotično-parodične i paranoično-oneobičavajuće, uznemirujuće perspektive – rekla je Tatjana Rosić.

Povezana vest:  Koncert Njujorške filharmonije zatvara 42. BEMUS

U žiriju je, pored Šopove i Rosićeve, bio i Ibrahim Hadžić.

Nagrada „Biljana Jovanović“ ustanovljena je 2006. godine, povodom obeležavanja decenije od smrti te književnice i dodeljuje se za prozu, poeziju i esejistiku koja je bliska njenoj poetici. Sastoji se od diplome i novčanog iznosa.

Među dosadašnjim dobitnicima tog priznanja su Jelena Lengold, Uglješa Šajtinac, Nemanja Mitrović i Srđan Valjarević.

Biljana Jovanović (1953) diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavila je niz knjiga, među kojima su romani „Pada Avala“, „Psi i ostali“ i „Duša jedinica moja“, drame „Ulrike Majnhof“, „Leti u goru kao ptica“, „Centralni zatvor“ i „Soba na Bosforu“, kao i

Povezana vest:  „Munja” Boljšoj teatra na velikom platnu bioskopa Cineplexx

zbirku pesama „Čuvar“.

Borila se za građanske i ljudske slobode, bila je potpisnica peticija 70-ih i 80-ih godina protiv represije komunističkog režima, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda koji je osnovan 1982. godine u odbranu pesnika Gojka Đoga i predsednica prve nevladine organizacije, Odbora za zaštitu čoveka i okoline (1984).

Tokom 1990-ih godina bila je među osnivačima Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora i inicijator i učesnik svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu.