Turneja Benksijevih radova je započela 2016. godine u Istanbulu, u međuvremenu je obišla Amsterdam, Pariz, Berlin, Rijad, Melburn, Antverpen, Bukurešt, Kluž, Budimpeštu i najzad stigla u Beč. U okviru neautorizovane bečke izložbe posetioci su u prilici da vide više od sto Benksijevih radova: fotografije, grafite i video klipove, a tri instalacije predstavljene su prvi put.

Njegovi grafiti su duhoviti, antiratni i uvek subverzivni – prikazuju devojčicu kako grli bombu ili likove iz „Petparačkih priča“ sa bananama u ruci umesto pištolja. Pored radova iz redovne postavke, u Beču su prvi put predstavljene tri nove instalacije, između ostalog replika Benksijevog ateljea kao i model porodičnog kupatila kojeg je umetnik „oslikao“ pacovima, koristeći svoje prepoznatljive „šablone“ (eng. stencils). Fotografiju kupatila je objavio na svom Instagram profilu za vreme pandemije koronavirusa uz komentar „Supruga mrzi što radim od kuće“.

Povezana vest:  U nedelju, 6. oktobra počinje 51 BEMUS

Najpoznatija slika predstavljena na izložbi je svakako „Devojčica sa balonom“. Delo je izazvalo pažnju javnosti kada se, nakon što je za milion funti prodato na aukciji 2018. godine, mehanizam postavljen u samom ramu slike uključio i naočigled kupaca i ljubitelja umetnosti uništio polovinu slike. Iako je Benksi verovatno imao nameru da  sliku obezvredi, „samouništenjem“ je samo dobila na većoj popularnosti i vrednosti. O tome koliko je Benksijeva umetnost u međuvremenu poskupela, svedoči podatak da je slika „Devolved Parliament“ prodata za 12 miliona dolara krajem 2019. godine.

Povezana vest:  Manifestacija Dani Ermitaža u Srbiji i u Narodnom pozorištu u Beogradu

Ulična umetnost ne može da se zamisli bez Benksija. Dok njegova dela decenijama osvajaju ulice i pažnju aukcijskih kuća širom sveta, identitet četrdesetogodišnjeg Britanca iz Bristola nije poznat. Iako važi za jednog od najskupljih savremenih umetnika, ostaje anoniman, jer je ispisivanje grafita u javnom prostoru zabranjeno i kažnjivo u mnogim zemljama.

Benksijeva ulična umetnost izaziva i polemike. Dok ga jedni smatraju „artivistom“ (eng. artist and activist) koji je uličnom umetnošću uzburkao muzejski establišment, drugi mu zameraju „profiterstvo od ratnog turizma“ odnosno dizajniranje hotela u pojasu Gaze. Ipak, kada je Bristol trebalo da glasa o grafitima, 97 odsto građana se izjasnilo protiv uklanjanja Benksijevih grafita u umetnikovom rodnom gradu.

Povezana vest:  Eseji Petera Handkea sabrani u knjizi „Ogledi“ i biografija „Majstor svitanja“ u knjižarama Delfi

Izložba u Beču je otvorena od 23. jula do 4. oktobra 2020. godine, a deo zarade od ulaznica biće dodeljen ustanovi koja pomaže sirijskim izbeglicama (http://switxboard.org/).

PHOTO:  Manfred Szlezak