Predstavljamo vam poslednjih šest umetnika i umetnica na izložbi Sanjari 58. Oktobarskog Salona – Beogradskog bijenala, koji je otvoren do 22. avgusta do 21.00.

Ne propustite poslednju priliku da vidite neke od najaktuelnijih radova afirmisanih umetnika iz celog sveta u Muzeju grada Beograda, Kulturnom centru Beograda, u parku ispred Muzeja Jugoslavije, Radio Beograd 2, RTS 3 i ostalim javnim prostorima. 

David Duar je francuski umetnik koji na Beogradsko bijenale donosi vrlo upečatljivu instalaciju. Tekstovi, pesme, zvukovi, muzika i slike, skupljeni sa interneta ili iz popularne medijske kulture, u njegovom radu se dorađuju, prežvakavaju i transformišu da bi dali život njegovim skulpturama, filmovima i instalacijama. Rezultat su hibridni, nepročišćeni, devijantni ambijenti, zaraženi novim narativnim klicama koje se preklapaju sa stvarnim svetom i duboko ga transformišu. U Beogradu, prostor koji zauzima Duarova instalacija direktno ulazi u izložbenu stazu, utiče na ritmičnost arhitekture i menja prostorne koordinate pomoću lažnih zidova, prolaza, prečica, i ponovnim aktiviranjem nekoliko elemenata prethodnih instalacija. Ovi radovi skoro da izmiču pogledu jer odražavaju kontekst u kojem su se našli, obogaćen novim elementima rafiniranom kombinacijom nađenih svakodnevnih predmeta koje umetnik interpretira u scenskom i arhitektonskom smislu.

Ebeko Muslimova je ruska umetnica, koja živi u Njujorku. Od 2011. godine umetnica  stvara imaginarni alter ego, nesputanu, slobodnu, korpulentnu verziju sebe, Fatebe, (ime je složenica od ‘fat’ [debela] i ‘Ebe’, skraćeno od Ebeko), sposobnu da prekorači granice i zanemari pravila i da se spontano kreće u prostoru umetničinog rada.

Povezana vest:  Helmut Newton i erotska fotografija u galeriji New Moment

Fatebe je provokativni lik, nesporna je heroina njenih slika, tapeta i grafika, prikazana kao izazovna, s preterivanjem, okruglog i golog tela, čiji se pol s ponosom pokazuje, nabreklih grudi i drskog osmeha kao iz stripa. Za 58. Oktobarski salon Muslimova pravi tapet i tako pretvara Fatebe u uzorak koji potpuno prekriva zidove izložbenog prostora. Pritom se umetnica igra prikriva prisustva rada u izložbenom prostoru, ali istovremeno koristi tapet kao osnovu za provokativni prikaz svog ikoničnog lika.

Sonja Radaković koristi telo kao alat i medij za svoja istraživanja. Preko videa, fotografije i, posebno, živog performansa, ova mlada beogradska umetnica istražuje granice morala, ukusa i društvenih normi, koristeći sopstveno i tuđa tela, kako bi definisala nove mogućnosti povezivanja. Istražujući zavođenje, narcisizam, voajerizam i želju za samoopredeljenjem, Sonja Radaković dovodi u pitanje vlastiti identitet žene i umetnice i ističe kontradiktornosti mehanizama kojima društvo vrši kontrolu ili sudi.

Performans Zauzeto [Occupied] (2021) odvija se fizički u međuprostorima, nekonvencionalnim prostorima između javnog i privatnog. Sonja Radaković i grupa performera eruptivno izvode svakodnevne pokrete, na prvi pogled obične, ali koje uporno ponavljanje čini otuđujućim i uznemirujućim. Akcije i izvođači poigravaju se s udaljenošću između prikazanog i prikrivenog i tenzijom između onlajn i oflajn režima, u igri ogledala svakodnevnog života i pozorišne predstave.

Aleks Da Korte je konceptualni umetnik koji radi u širokom spektru medija: video, performans, instalacija, slikarstvo i skulptura, odabira reference visoke i niske kulture – od nadrealizma i robnih marki do pop arta i ikona i simbola iz američkog života – da istraži pitanja povezana s politikama koje se odnose na kulturu i identitet, otuđenošću i psihološkim aspektima čovekovog iskustva. Video-rad Plavi mesec (2017), prvobitno napravljen za izložbu digitalne umetnosti Ponoćni trenutak na Tajms skveru u Njujorku, prikazuje nadrealističko karaoke izvođenje čuvene balade Ričarda Rodžersa i Lorenca Harta, s glumcem, obučenim u belo, sa smelom scenskom šminkom, koji drži srebrni polumesec i pevuši ovu klasičnu kompoziciju. Scena je umnožena preko nekoliko ekrana, lociranih na neočekivanim mestima u izložbenom prostoru i izvan njega, i izaziva gotovo oniričnu teatralnost, a tekst pesme koji ide nadnu svakog ekrana, poziva publiku da učestvuje u iskustvu koje je istovremeno intimno i kolektivno.

Povezana vest:  Otvaranje izložbe „Mlečni put – umetnost, vreme, prostor“ u petak 25. novembra u Novom Sadu

Do kraja Oktobarskog salona, ovaj video se emituje na RTS 3, svake večeri u 20.55, a publika Beogradskog bijenala je pozvana da učestvuje u njegovom video radu, tako što će snimiti horizontalno telefonom ceo video i poslati ga na mail: [email protected]

Vil Benedikt svom radu na dekonstrukciji, hibridizaciji i preoblikovanju slike koristi različite medije – od slike do videa, od crteža do fotografije i kustoskih projekata. U video-radu Stepeni odvratnosti (2019) – inspirisanom knjigom Lažno ogledalo: razmišljanja o samozavaravanju Džije Tolentino o britanskoj manekenki Lili Makmenami – hrana je u središtu distopijskog narativa, u kojem ona više nije osnovni element za zadovoljavanje primarne potrebe, već je postala imenitelj kulture bulimije i metabolizma, u kojoj se sve konzumira, probavlja i pretvara u otpad. Ovde jedna saobraćajna nesreća, u kojoj je glavni akter dostavljač hrane preko Ubera, potpuno gubi svoju tragičnu komponentu, da bi postala inscenacija, mesto zavođenja i dehumanizovani estetski kod. Benediktov video, spoj različitih žanrova, od trilera do muzičkih spotova, od filmskih trejlera do reklama, preuzima osnovne crte best-selera Džije Tolentino: san i slobodu interneta koji su se pretvorili u noćnu moru i kolektivno otuđenje, kulturu prevare, ogorčeni izraz eksplozije jastva i identiteta.

Povezana vest:  Novo izdanje izdavačka kuća Alnari: CELESTINSKO PROROČANSTVO, autora Džejmsa Redfilda

Intervencija umetnika Ijana Čenga na izložbi 58. Oktobarskog salona je u formi teksta u katalogu koji predstavlja poseban projekat Bijenala. Kroz tekst umetnik ispituje sposobnost ljudi da uspostave odnos sa promenom i mutacijom. Inače, u svojoj umetničkoj praksi Čeng pravi žive simulacije u kojima se akter prilagođava promenljivim i haotičnim okruženjima. Terminom ’svetovanje’ [Worlding], umetnik definiše istraživanje kojim se bavi već nekoliko godina, s ciljem da ispita potencijal umetničkog projekta čiji osnovni sastojci – determinističke priče i otvorene simulacije – mogu da stvore novu kreativnu dimenziju: „nešto smisleno a ipak živo, vezano a ipak u preobražavanju“.

Podsećamo da su do kraja 58. Oktobarskog salona svi programi besplatni.

A večeras nas očekuje premijera prve epizode radio drame U alfabetskim vrtovima Tana Huseina Klarka, u 18:32h u Dvorani Kulturnog centra u Kolarčevoj 6.

Radno vreme Muzeja grada Beograda i Kulturnog centra Beograda do kraja Oktobarskog salona je biće od 13.00 do 21.00.

Poslednje vođenje kroz izložbu Sanjari je u nedelju, 22. avgusta u 13:00.

 

Više informacija potražite na sajtu: oktobarskisalon.org

Instagram: @oktobarski_salon  // Facebook: Oktobarski salon //  Twitter: @OktobarskiSalon