Knjiga „Šekspir i družina“ u Muzeju Narodnog pozorišta

Knjiga „Šekspir i družina“ u Muzeju Narodnog pozorišta

 

Kako i doliči takvoj knjizi, „Šekspir i družina“ Stenlija Velsa, u izdanju „Klija“, predstavljena je danas u Muzeju Narodnog pozorišta u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, upravnika Pozorišta Božidara Đurovića i poklonika teatra i najvećeg dramskog pisca svih vremena

Ovom uzuzetno uspelom prezentacijom knjige, objavljene u ediciji „Klepsidra“, uz video projekcuju filmova o Šekspiru i čitanje odlomaka iz ovog dela što je činila glumica Biljana Đurović, započet je novi programa „Zoran Paunović predstavlja“.

U okviru tog programa će se svakoga meseca predstavljati, u istom prostoru, neki od naslova iz edicije koju uređuje profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Paunović, a odnose se i na teatar. U nastojanju da „opravda“ što je prevedeno i objavljeno još jedno delo koje se odnosi na Šekspira, Paunović je naveo nekoliko razloga i pošao od mišljenja da je Šekspir bio i ostao velika tajna i svaki pokušaj da se njegov lik donekle osvetli je vredan pažnje.

Takođe, Vels na inovativan način, preko poznatih detalja o Šekspirovom okruženju, nastoji da detaljnije predstavi ličnosti sa kojima se družio i radio.

Paunović je skrenuo pažnju na poglavlja koja se bave Šekspirovim savremenicima, pre svega, Kristoferom Marlouom, Tomasom Dekerom, Benom Džonsonom, jer se tako dobija jasna slika o literarnoj sceni elizabetanske Engleske koja je pogodovala da na njoj iznikne talenat poput Šekspirovog.

Neosporno je, kazao je Paunović, da je Vels, koji predsedava Memorijalnom fondacijom Šekspirovog rodnog mesta Stratforda i počasni je upravnik Šekspirovog kraljevskog pozorišta, jedan od vodećih savremenih šekspirologa, a uz to poseduje dar da na zabavan način piše o ličnostima Šekspirovog vremena, ubacujući mnoge anegdote. On je izrazio nadu da će knjiga podstaći mnoge da se vrate Šekspirovim delima, jer daje osnove za novo i sveže čitanje.

Docent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu Zorica Bečanović Nikolić konstatovala je da Šeskpirov opus fascinira svaku generaciju „sveobuhvatnošću umetnički oblikovanog sveta“ i da većina autora koja se bavi Šekspirom nastoji da uđe u taj njegov svet, dok se Vels bavi njegovim realnim okruženjem. „Knjiga se čita kao roman“, kazala je ona i navela da se Vels bavi odnosom Šekspira prema teatru, glumcima, kolagama i politici. Ministar Bradić se odazvao pozivu Paunovića da iznese svoje viđenje knjige i on je pokazao da ju je veoma pažljivo pročitao prepoznavši da je njena pouka da pozorište, kao što je bilo u elizabetansko doba, može da pruži utehu gledaocima od surovih uslova života, a neosporno je da je pisanje za Šekspira bilo lekovito, jer je najbolje tesktove ( „Hamlet“) napisao u vreme najtežih ličnih patnji (smrti jedinca sina). Za Bradića je najveći kvalitet dela što veoma detaljno, stručno, ali zanimljivo opusuje ljude i vreme kada je Šekspir živeo i tako pomaže da se razume zašto je u tako teškim vremenima pozorište bilo privlačno za najšire mase.