Premijera predstave „Božanstvena komedija“ prema epskom delu Dantea Aligierija, u režiji nemačkog umetnika Franka Kastorfa, održana je na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta pred prepunom salom.

Jedan od najboljih evropskih reditelja ne realizuje gotovo nikad projekte van rodne Nemačke i Francuske, tako da je ovo prvi put da radi predstavu u Jugoistočnoj Evropi, što je ogromna čast za kulturu Srbije i pozorišnu javnost.

Ovako grandiozan projekat je presedan za beogradska pozorišta, jer je to jedina predstava koja traje 270 minuta, sa pauzom, dakle četiri i po sata, koje su svojski izdržali mladi i talentovani glumci: Aleksandar Jovanović Meda, Aleksandar Radojičić, Bojana Stojković, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Marko Gvero, Milan Zarić, Milena Vasić i Nataša Marković.

Teatar na Krstu – BDP u poslednje vreme (2019) od kako je na mesto upravnika došao reditelj Jug Radivojević, uveliko dovodi regionalne (Sebastijan Horvat, Diego De Brea, Tomi Janežič, Ivica Buljan, Lenka Udovički), ali i inostrane reditelje (korejsko-nemački umetnik Bonn Park, Ersan Mondtag iz Nemačke) da postavljaju nova, drugačija, pomalo avangardna scenska dela.

Dovođenjem vrhunskog virtuoza režije Kastorfa, direkcija BDP -a je svakako nadmašila sebe, jer je reč o dramskom gorostasu koji je bez mnogo muke realizovao ogroman projekat „Prsten Nibelunga“ – ciklus od četiri opere (1876) nemačkog kompozitora Riharda Vagnera, u Parizu pre 10 godina. „Prsten Nibelunga“ je teatralogija, odnosno fenomen od četiri predstave koje se igraju četiri noći, svaka od po pet sati, tako da celokupno trajanje iznosi oko 20 sati.

Povezana vest:  Obnova Manasije do 2018. godine

Samim tim, u roku od dva meseca intenzivnih proba postavio je magično delo “Božanstvena komedija” od četiri sata u srpskoj verziji sa mladim glumačkim nadama, i nekim uveliko afirmisanim u svim formatima i medijima (Marko Gvero, Nataša Marković, Milena Vasić).

„Božanstvena komedija“ kao književno delo Dantea Aligijerija, smatra se apsolutno najvećom epskom poemom italijanske literature, kao i jednim od najvećih dela svetske književnosti ikada.

Napisana je između 1308. i 1321. godine i Dante je delo nazvao samo „Komedija“ prema uticaju tadašnjih shvatanja da dela koja tragično počnu, a srećno se završe, jesu komedije.

Dodatak „Božanstvena“ dodao je pesnik Bokačo u njegovom delu o Danteovom životu, ali on se zvanično upotrebljava tek od 1555. godine.

Teško je rečima predstaviti ono što je viđeno večeras u BDP-u, maratonska predstava koja donosi jedan novi, nemački duh pozorišta u srpsku kulturu i umetnost na jedan uzvišeni, do sada neopevan način. Frank Kastrof inspiraciju za Danteov epski spektakl, delimično je pronašao u nemačkoj klasici – Geteovom „Faustu“, koji se vezuje na temu o paklu, usled prodaje duše Ðavolu, ali i kapitalnom romanu „Zli dusi“ F. M. Dostojevskog, takođe o padu duše, pokajanju, patnji.

Povezana vest:  Izložba Svetlane Jovanović

Poema velikog Dantea se sastoji 14 233 stiha u jedanaestercu i rimovanim tercinama.

Podeljena je na tri dela, tri celine, poglavlja koja mogu biti posebne tri odvojjene predstave i nezavisna poglavlja: Inferno (Pakao), Purgatorio (Čistilište) i Paradiso (Raj), koji se sastoje od 34, 33, i 33 speva, dakle ukupno 100 pevanja.

Pesnik u prvom licu opisuje svoj put kroz tri sveta mrtvih, a delo je u simbolima kroz brojeve, tako se 3 i 10 na različite načine ponavljaju u “Božanstvenoj komediji”, gde je tri simbol Svetog Trojstva, a 10 simboliše savršenstvo.

U samom delu ima čak 600 različitih likova koji nisu mogli da budu predstavljeni u beogradskoj verziji, bila bi to nemoguća produkcija za naše uslove, ali svi redom domaći glumci su inače ovde igrali po nekoliko uloga, svi pođednako predano, vredno, uspešno, neverovatno, gotovo “božanski” u mnogim segmentima.

Na dan jubileja, dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju moć i dok se hrišćani okupljaju oko njega, Dante luta po mračnoj šumi.

Spasava ga Vergilije koji ga vodi da razgleda pakao i čistilište, a posle toga se sa Beatričom penje u raj i dopire do lica božjeg.

Povezana vest:  Počele probe predstave "Čista kuća" u Ateljeu 212

Dante je duša, Vergilije – razum, Beatriče – milost, ljubav, tako su simbolično predstavljeni likovi.

Remek delo “Božanstvena komedija” je bila izvor inspiracije za mnoge umetnike skoro sedam vekova: u muzici, Franc List je bio jedan od kompozitora koji su pisali dela zasnovana na tom epu, dok je u skulpturi Ogist Roden stvarao teme iz Danteovih dela. Takođe je bilo mnogo referenci “Božanstvene komedije” u filmovima i kompjuterskim igrama.

Nemački reditelj oiz Istočnog Berlina Frank Kastrof postavio je u karijjeri komade Frederika Garsije Lorke, Volfganga Getea, Vilijama Šekspira, Fridriha Šilera, Henrika Ibzena, Bertolta Brehta i Hajnera Milera, a sada je u Beogradu došao red i na Dantea Dantea Aligierija.

Kako je ovo svetska produkcija, Kastrof je i okupio međunarodnu ekipu saradnika: kostimograf – Adriana Braga Perecki, kompozitor Vilijam Minke, dizajner video radova i kamerman – Andreas Dajnert, dizajn svetla – Lotar Baumgarte, umetnički direktor produkcije – Sebastijan Klink,

Scenograf je Aleksandar Denić, čest saradnik nemačkog reditelja, najviše zaslužan za dolazak ovog svetskog umetnika u Beograd, a potpisali su spomenuti serijal “Prsten Nibelunga”.

Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images