Premijernim izvođenjem predstave „Gusar/Le Corsaire“, u nedelju 19. marta (19,30) na Velikoj sceni, Balet Narodnog pozorišta u Beogradu obeležiće značajan jubilej – sto godina postojanja.

Prva celovečernja baletska predstava – jednočinke „Šeherezada“ i „Silfide“ (koreografiju prenela Jelena Poljakova) premijerno su izvedene 19. marta 1923. godine i taj datum se smatra zvaničnim početkom rada Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

U tom prvom periodu, na scenu su postavljana dela koja su pripadala klasičnom baletskom nasleđu. Predstave kao što su „Kopelija“ (prvo izvođenje 1924), „Labudovo jezero“ (1925), „Žizela“ (1926), „Uspavana lepotica“ (1927), „Don Kihot“ (1931)… sa povremenim kraćim pauzama, i danas su sastavni deo redovnog baletskog repertoara beogradskog nacionalnog teatra.

U periodu do Drugog svetskog rata na sceni su sa uspehom izvođene i (prenesene) čuvene koreografije Mihaila Fokina „Šeherezada“, „Silfide“, „Polovecke igre“, „Žar ptica“, „Petruška“, „Don Žuan“, „Zlatni petao“; koreografije Leonida Mjasina „Trorogi šešir“, „Ljubav čarobnica“, „Čovek i kob“, te koreografije Borisa Romanova „Tamara“, „Balerina i banditi“, „Bolero“ i „Frančeska da Rimini“ Dejvida Lišina.

Balet Narodnog pozorišta je i u razdoblju posle Drugog svetskog rata imao veoma intenzivan razvoj koji traje i danas.

I dok je između dva rata zasluga za to, podjednako pripadala Margariti Froman i Anatoliju Žukovskom, dotle su posleratni razvoj Baleta i njegovi najznačajniji uspesi vezani za ime i delo Dimitrija Parlića.

Povezana vest:  Narodno pozorište gostuje u Budimpešti

Nakon završetka igračke karijere, Parlić veoma brzo postaje glavni koreograf i reditelj baletskog ansambla, a jedno vreme i šef.

Stvaralački uspon Baleta Narodnog pozorišta poklapa se sa stvaralačkim usponom Dimitrija Parlića, a najznačajniji uspesi trupe sa njegovim umetničkim dobom. Čak i onda kada više nije bio u naponu stvaralačke snage, svojim koreografijama, režijama i dramaturškim intervencijama davao je pečat igračkom izrazu Baleta Narodnog pozorišta.

Osim Parlića, veoma značajan koreografski doprinos dali su i Margarita Froman sa svojom postavkom „Ohridske legende“ (1947), najpopularnijim i najviše izvođenim nacionalnim baletom, Pia i Pino Mlakar sa „Baladom o jednoj srednjevekovnoj ljubavi“ i baletom „Đavo na selu“, Vera Kostić sa brojnim postavkama među kojima se izdvajaju „Žar ptica“, „Kopelija“, „Ptico, ne sklapaj svoja krila“, „Darinkin dar“, „Karmen“, Mira Sanjina sa baletima „Saloma“ i „Balada o mesecu lutalici“…

Njihovu misiju u narednim godinama i decenijama uspešno su nastavili Lidija Pilipenko, Vladimir Logunov, Branko Marković, Žarko Prebil, Krunislav Simić…

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Svetislav Goncić, kaže da mu je pripala velika čast i još veća odgovornost da bude na čelu Kuće u istorijskom trenutku, kada ceo nacionalni teatar sa ponosom proslavlja sto godina kontinuiranog postojanja baletskog ansambla i baletskog repertoara Narodnog pozorišta.

Povezana vest:  Veličanstven koncert Hora “Branko” pred beogradskom publikom BEMUS-a u prepunoj dvorani

„Ansambl Baleta Narodnog pozorišta ostavlja trajni doprinos srpskoj kulturi, predstavljajući publici baletske klasike koji su neizostavni deo evropskog kulturnog nasleđa. Pored negovanja tradicije klasičnog baleta, baletski repertoar je prepoznatljiv, kroz svoju istoriju, po autentičnim praizvedbama domaćih koreografa i kompozitora, kao i savremenim plesnim delima koji su ugrađeni u temelje umetničke igre u Srbiji. Nas ta tradicija postojanja stalno inspiriše da ne zaboravimo, obavezuje da ne prekinemo i da započnemo sledećih sto godina, uvereni da ćemo Balet Narodnog pozorišta u Beogradu i naš najznačajniji baletski ansambl uvesti u novi vek postojanja s velikim ambicijama i nadamo se velikim uspesima i novoj energiji za budućih sto godina”, istakao je Svetislav Goncić.

Umetnički direktor Baleta Ana Pavlović smatra da nesporna činjenica koja nam ukazuje da Balet Narodnog pozorišta kontinuirano postoji čitav vek, svedoči o njegovom značaju u našem društvu, ali nas i podseća da je neophodno konstantno raditi na negovanju i unapređenju baletske umetnosti, jer ona predstavlja važan deo naše kulturne istorije.

„Balet Narodnog pozorišta je kroz istoriju dugu sto godina prolazio kroz velike uspone i padove, ali je uvek opstajao zahvaljujući kvalitetnim umetnicima, baletskim igračima, koreografima i pedagozima. Oni su nesporno dali svoj veliki doprinos u nastajanju, razvitku i vođenju Baleta ka svetskoj prepoznatljivosti, između klasičnog i tradicionalnog izraza, pronalazeći svoje mesto u autentičnosti. Nikada ne smemo zaboraviti njihovu veličinu i njihovo stvaralaštvo“, poručuje Ana Pavlović koja je i primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu.

Povezana vest:  „Putnik“ ‒ rukopis koji je osamdeset godina čekao svog čitaoca

U čast velikog jubileja, kompletan ansambl Baleta priprema ekskluzivni spektakl -premijerno izvođenje predstave „Gusar/Le Corsaire“, u koreografiji Bahrama Juldaševa, prema postavkama M. Petipa i P. Guseva i na muziku Adolfa Adama i grupe kompozitora.

Ovaj balet, koji će na našoj sceni prvi put biti izveden u integralnoj verziji, pripada opusu starih, grandioznih baletskih produkcija 19. veka i upravo zbog te činjenice predstavlja značajan i veliki poduhvat Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Naslovnog junaka – gusara Konrada igraće Hoze Iglesias, lik Medore dočaraće Sofija Matjušenskaja, dok će u ulozi Gulnare nastupiti Teodora Spasić.

U podeli su i Randol Betankourt (Isak Lankedem), Egor Burba (Ali), Petar Đorčevski (Birbanto), Željko Grozdanović (Seid-paša), Čedomir Radonjić (Evnuh)…

Raskošni kostimi Katarine Grčić Nikolić i grandiozna scenografija Olge Đurđević dodatno će oplemeniti ovu bajkovitu baletsku priču koja će biti izvedena pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović.

Prva repriza biće održana u četvrtak 23. marta, a do kraja meseca, balet „Gusar/Le Corsaire“ imaće još dva izvođenja – 28. i 29. marta.

Foto: Nebojša Babić/ Narodno pozorište u Beograd