U organizaciji Ambasade Azerbedzana u Palati umetnosti Madlena ( Bulevar Kneza Aleksandra Karadjordjevica 53) održace se od 18 do 20.aprila , dogadjaja pod nazivom „Azerbejdžan – zemlja vatre“ sa željom da se posetioci  što više upoznaju i približe  azerbedzanskoj kulturi i tradiciji.

Ovaj jedinstveni događaj trajaće od 18.- 20.aprila, a biće otvoren za javnost 19. i 20.aprila od 18h uz najavu dolaska na adresu:[email protected]

Program događaja obuhvata  kratki dokumentarni video „Azerbejdžan – zemlja vatre“. Prisutni će imati priliku da vide i predstavu azerbejdžanske narodne igre koju izvode članovi Državnog ansambla azerbejdžanske pesme i igre Fikrete Amirove.

Gosti ce se upoznati sa drevnim tradicijama tkanja ćilima u Azerbejdžanu, a „Mugham“ trio i Jasmina Trumbetaš će pevati azerbejdžanske narodne pesme.

Prisutni će moći da uživaju u izložbi, koja obuhvata tradicionalne azerbejdžanske tepihe „Azerhalča“, izložbu „Gurama“ patchwork gospođe Lejle Hasijeve, izložbu „Karabah“ Nacionalne azerbejdžanske nošnje azerbejdžanskog dizajnera Gulnare Halilove, kao i izložbu crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Baku-a i lepotama Apšeronskog poluostrva od azerbejdžanske umetnice Jevgenije Turkoglu.

Povezana vest:  „Umetnici.Sad!”: Nova normalnost predstavljanja kulturnih sadržaja

Mugam, jedna od mnogih klasičnih kompozicija iz Azerbejdžana, predstavlja veoma složenu umetničku formu koja spaja klasičnu poeziju i muzičku improvizaciju u specifičnim lokalnim modusima. Mugam modusi su, za razliku od zapadnih modusa, povezani ne samo sa skalama već i sa usmeno prenošenom zbirkom melodija i melodijiskih fragmenata koje izvođači koriste u toku improvizacije.

Ova forma muzike ima dugu istoriju u Azerbejdžanu i smatra se jednim od ključnih elemenata azerbejdžanske kulture. Mugam je često izvođen u svim važnim društvenim i kulturnim događajima, kao što su venčanja, rođendani, praznici i drugi slavljenički događaji.

Povezana vest:  Predstava: "HALFLAJF" u nastavku POZORIŠTA PONEDELJKOM

Izvođači mugama, poznati kao mugamči, su visoko cenjeni u azerbejdžanskoj kulturi, a tradicija se prenosi s kolena na koleno. Ova umetnička forma je takođe priznata i na međunarodnom nivou, a azerbejdžanski mugam je uvršten u UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

Jedna od najpoznatijih azerbejdžanskih umetnosti su tradicionalni tepisi, koji datiraju još iz bronzanog doba, odnosno pre 5.000 godina. Azerbejdžanski tepisi su širom sveta poznati kao primer drevne umetnosti, a studije pokazuju da je severoistočni deo Azerbejdžana bio centar za proizvodnju visokokvalitetnih tepiha u V-VII veku. Danas u zemlji postoji bezbroj vrsta ćilima, bogatih raznim tkanjima i ukrasima. Azerbejdžanski tepih je dodat na listu nematerijalne baštine UNESCO-a u novembru 2010.

Umetnost pačvorka „Gurama“, gospođe Lejle Hasijeve.Delovi kolekcije obuhvataju i nameštaj radjen u pačvorku, a ova izložba predstavljena je i u Beču,Zagrebu, Bratislavi i sada u Beogradu. Ova vrsta dekorativne umetnosti bila je originalna vrsta zanata u Azerbejdžanu, a proizvodi su postali uobičajeni u životu Azerbejdžanaca zbog širokog širenja tkanja u zemlji. Za izradu Gurama koristile su se uglavnom lokalne svile, cince, somoti, damasti i vune.

Povezana vest:  Bečka državna opera zabeležila rekordnu posećenost

Izložbom „Karabah“ Nacionalne azerbejdžanske nošnje azerbejdžanskog dizajnera Natavan Alijeve prikazan je autentični stil naroda Azerbedjana.

Izložbom crteža tušem i apstraktnih slika inspirisanih arhitekturom Baku-a i lepotama Apšeronskog poluostrva od azerbejdžanske umetnice Jevgenije Turkoglu dočarano je ovo jedinstveno putovanje.

Ovaj događaj je  prilika da se prisutni upoznaju sa bogatom kulturom i umetnošću Azerbejdžana, koji je bio važan centar za proizvodnju tepiha i drugih vrsta umetnosti tokom istorije.

Foto:  Arhiva ambasade Azerbejžana