Predstava „Balkanski špijun”, po tekstu Dušana Kovačevića, u režiji i dramaturgiji Tatjane Mandić Rigonat, proslaviće jubilarno stoto izvođenje i pred domaćom publikom, 18. juna (20:30), na matičnoj Sceni „Raša Plaović”.
Biće to, zapravo, 101 izvođenje ovog izuzetnog komada koji je jubilarni stoti put odigran nedavno, na veoma uspešnom gostovanju u okviru „Bok festa” u Bjelovaru.

Predstava je u samom startu, od premijere 1. oktobra 2018. godine, veoma dobro prihvaćena kako od stručne javnosti, tako i od publike, a u prilog tome govore i podaci da se sve vreme igra na „kartu više”, ne samo u Narodnom pozorištu, već i na gostovanjima.

„Balkanski špijun“ je učestvovao na brojnim takmičarskim i revijalnim festivalima u zemlji i regionu – „Dani Zorana Radmilovića“, „Teatar na raskršću“, „Dani komedije”, „Dani Milivoja Živanovića“, „Pozorišno proleće“, „Nušićevi dani“, „Međunarodni festival malih scena Rijeka”, „Dani satire Fadila Hadžića“, Teatar fest „Petar Kočić“, „Dubrovačke ljetne igre”, „Budva grad teatar”, Purgatorije…

Povezana vest:  Poručite knjigu „Avanture Šerloka Holmsa“ i ostvarite popust od 40%

Predstava je osvojila ukupno 16 nagrada – dve u celini i 14 pojedinačnih.

U fokusu komada nalazi se tema društvene paranoje, medijska propaganda, proizvodnja straha i neprijatelja… Glavni junak Ilija Čvorović je i konkretan čovek i paradigma, mada je atipičan, jer sve što radi – radi iz srca i duše, a ne za novac.

Uporište za ovu postavku „Balkanskog špijuna“ bila je drama koja je manje poznata od istoimenog scenarija, a veoma se razlikuje i od kultnog filma iz 1984. godine.

Povezana vest:  Novi baletski par u "Labudovom jezeru"

„Dramu smo menjali shodno datostima novih biografija likova i nekih preinačenja u zapletu. Predstava je jedna vrsta hazarda, jer film ima kultni status. Ilija Čvorović je neko ko ima 50 godina i živi danas u Srbiji. Naš Ilija je imao jednu zemlju koja se raspala. On je voleo Jugoslaviju, baš kao što danas voli Srbiju, svoju zemlju jedinicu“, kaže Tatjana Mandić Rigonat uz napomenu da komad, uz određene dramaturške izmene, funkcioniše kao da je pisan danas, ovde i za nas, ali i za sve ljude zapadne hemisfere.

Ljubomir Bandović ističe da je „današnji Ilija suvi ostatak onog nekadašnjeg, Duškovog Ilije“.

Povezana vest:  Pikasova slika najskuplje umetničko delo na svetu

„O Balkanskom špijunu se sve zna, a replike iz filma i običan narod zna napamet. Ilija Čvorović je danas drugi čovek. Nekad je to bio Bata Stojković, a danas sam to ja. Najbolje ću odati poštovanje Bati ako uspem da dignem lestvicu. Mene su učili da, ako postoji vaspitano i nevaspitano, sigurno postoji i prevaspitano. Hrabro, bez straha, s punim poštovanjem prema prethodnoj generaciji, stvaramo svoje visine i domete. Napravili smo jedno uzbudljivo i neočekivano pozorište“, navodi Ljubomir Bandović sa kojim je u podeli, sve vreme, ista glumačka ekipa – Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Katarina Marković, Milutin Milošević i Vanja Milačić.

Foto: pPromo Narodno pozorište u Beogradu