33. po redu Međunarodna tribina kompozitora svečano je zatvorena 8. oktobra 2024. godine koncertom Gudačkog orkestra Ljubica Marić i dirigenta Radeta Pejčića u Muzeju Nauke i tehnike. Tokom trajanja festivala, dodeljene su nagrade Udruženja kompozitora:
- nagradu „Stevan Mokranjac“ dobio je kompozitor Vladimir Korać za delo „Voda“ za harmoniku i elektroniku
- nagradu „Aleksandar Pavlović“ dobili su Ansambl Metamorfozis i pijanistkinja Marija Timotijević
- specijalnu zahvalnicu za dugogodišnji doprinos u promociji srpske muzike dobila je Mirjana Lazarević
- nagradu za najboljeg mladog umetniku dobila je harfistkinja Irina Pejoska
Nagrada „Stevan Mokranjac“ dodeljuje se uz podršku Ministarstva kulture a nagrada „Aleksandar Pavlović“ uz podršku Fonda za kulturna davanja Sokoja.
Na ovogodišnjoj Tribini, na osam koncerata učestvovalo je više od 100 izvođača koji su posvećeni interpretaciji savremene muzike i koji su stalni saradnici Tribine kompozitora. Nastupili su najrenomiraniji ansambli i solisti za interpretaciju savremene muzike: SO RTS, BKO Ljubica Marić pod dirigentskim vođstvom Radeta Pejčića, Ansambl za novu muziku Gradilište, harmonikaš Nikola Peković i mnogi drugi istaknuti muzičari. Selektorka festivala, Tatjana Milošević Mijanović, odabrala je 32 najbolja i najzanimljivija dela iz Srbije, SAD-a, Grčke, Belgije, Italije, Severne Irske, Poljske i Izraela. Odabrana dela čine pregled najnovijih ostvarenja domaćih stvaralaca uz izbor reprezentativnih primera različitih aktuelnih pravaca savremene muzike u svetu.
Povezana vest: Predstavljamo vam novo izdanje "Kreativnog centra" - UČIMO DA MISLIMO 1 - zbirku za uvežbavanje školskog gradiva iz predmeta srpski jezik, matematika, svet oko nas i građansko vaspitanje. Mlađa deca spontano koriste misaone veštine. Ona uče da budu samostalna istražujući, proučavajući okolinu, koristeći logiku i rasuđivanje, isprobavajući nove stvari i razmišljajući kreativno. Tokom sazrevanja i ulaženja u obrazovni sistem, njihova prirodna radoznalost i sposobnost instinktivnog rešavanja problema ne angažuju se onoliko koliko bi to bilo moguće. Često čujemo kako u redovnoj nastavi nedostaje materijala koji bi pomogao učenicima da nauče i razviju kritičko mišljenje kao jedan od oblika mišljenja višeg reda. Misaone veštine koje spadaju u kategoriju mišljenja višeg reda nisu veštine poput pamćenja informacija ili računanja sa poznatim podacima, koji se često koriste u mnogim nastavnim predmetima. To su veštine koje prožimaju kompletan nastavni proces, kao i vannastavne aktivnosti, veštine koje služe da se ono što je naučeno primeni u novim situacijama. U radnoj svesci Učimo da mislimo 1, u izdanju Kreativnog centra, nalazi se mnoštvo raznolikih vežbanja kojima se dete podstiče da mišljenje višeg reda primenjuje u rešavanju jezičkih, matematičkih, logičkih i drugih zadataka u mnogim nastavnim oblastima, ali i u svakodnevnim životnim situacijama. Knjiga Učimo da mislimo 1 namenjena je učenicima prvog razreda osnovne škole i sadrži: preko 50 pojmova čija primena utiče na razvoj mišljenja višeg reda; 150 zadataka koji će pomoći učenicima da nauče kritički i kreativno da razmišljaju; aktivnosti usmerene na pojam koji je ključan za pokretanje misaonog procesa; aktivnosti za sticanje praktičnog iskustva i povezivanje misaonih veština s realnim životnim situacijama. Polazna tačka svakog vežbanja u knjizi jeste reč koja je ključna za pokretanje misaonog procesa, kao i njena definicija. U tekstu zadatka ova reč je istaknuta, kako bi učenici uočili kada i kako upotrebljavaju datu misaonu aktivnost. Aktivnosti koje se nalaze u knjizi Učimo da mislimo 1 nisu onakve kakve su učenici vežbali u školi. Ove aktivnosti će im pomoći da njihov mozak radi na potpuno nov način. Pitanja su često takva da nemaju samo jedan tačan odgovor. Zato autori ove knjige ohrabruju male čitaoce da odgovaraju onako kako oni misle da je ispravno i na početku zbirke im nude deset izuzetno korisnih saveta za rešavanje zadataka. „Iako su sve misaone veštine važne, učenici najviše prakse stiču u uvežbavanju pamćenja, prepoznavanja, poistovećivanja i razumevanja. Zato se u ovoj knjizi fokusiramo na misaone veštine koje su zahtevnije za usvajanje, kao što su analiziranje, predviđanje, stvaranje, sastavljanje, organizovanje, procenjivanje, kreiranje, kritičko mišljenje i rešavanje problema. Ljudi sa razvijenijom veštinom kritičkog mišljenja ostvaruju veća postignuća, bez obzira na predznanje o datoj temi. Oni uspešnije stiču nova znanja i umeju da pristupe rešavanju problema. Istrajniji su i znaju kako da na produktivan način iskoriste poteškoće s kojima se suočavaju kako bi pronašli rešenje.“, ističu autori zbirke Učimo da msilimo 1. Ovde možete prelistati izdanje:
U okviru programa festivala obeleženo je 80 godina od rođenja istaknutog kompozitora i profesora emeritusa Srđana Hofmana (1944–2021) uz koncert održan u njegovu čast sa novim kompozicijama – posvetama njegovih bivših studenata. Članovi Ansambla za novu muziku Gradilište premijerno su izveli kamerna dela deset kompozitora: Milice Paranosić, Svetlane Savić, Ivana Brkljačića, Jasne Veličković, Laure Mjede Čuperjani, Irene Popović Dragović, Vladimira Koraća, Aleksandra Perunovića, Nine Perović i Nataše Bogojević.
Održana je i tradicionalna Tribina u Tribini (muzikolog Ksenija Stevanović), a gost festivala bio je i poznati muzičar iz Belgije Paul Pankert, član belgijskog Foruma kompozitora.
Ovogodišnju Tribinu su podržali Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije, Ministarstvo kulture, Opština Vračar a partneri u realizaciji programa su Kolarčeva zadužbina, Muzička produkcija RTS i Fakultet muzičke umetnosti. Osnivač i izvršni producent je Udruženje kompozitora Srbije.
Foto: Bojan Živojinović
