„Svemirski vojnici“ klasika SF Roberta Hajnlajna
„Čarobna knjiga“ nastoji da u okviru edicije „Beskrajni svet fantastike“ popuni sve praznine u reprezantativnom pregledu svetske SF literature, kome svakako pripada najpoznatiji roman klasika ovog žanra Roberta Hajnlajna (1907-1988) „Svemirski vojnici“.
Čitaocima treba preporučiti da prvo pročitaju Hajnlajnovu knjigu, napisanu 1959, a zatim „Večiti rat“ Džoa Haldemena iz 1974. koji se istovremeno pojavio u prodaji, takođe kao izdanje „Čarobne knjige“, napisan kao direktni antimilitaristički odgovor na „Svemirske vojnike“, jer veličaju vojsku kao oslonac čitave ljudske civilizacije.
Do tada je SF bio getoiziran i tavorio kao „šund“, ili u najboljem slučaju, kao literatura za decu i omladinu.
Hajnlajn je, što je veoma bitno za njegove filozofske i političke stavove, diplomirao na Pomorskoj vojnoj akademiji 1929 i službovao je pet godina kao oficir dok nije morao da napusti vojni službu zbog tunberkuloze.
Pokazalo se da je talentovani pisac kratkih priča i njegove SF priče su objavljivane u specijalizovanoj periodici. Tokom Drugog svetskog rata je radio kao inženjer u vojnom brodogladilištu i nikada nije imao priliku da se nađe u borbenim jedinicama što su mu docnije zamerali njegovi kritičari.
Vremenom je stekao reputaciju pisca SF romana u kojima su veoma uspešno opisane i dočarane tehničke inovacije, mogućnosti čovekovog osvajanja kosmosa a onda ga je apel pacifista da se u jeku hladnog rata obustave atomske probe naveo da svoje otvoreno militarističke stavove „upakuje“ u “ Svemirske vojnike“ namenjene omladini kao „bildungs roman“.
Danas ga kvalifikuju kao filozofski roman, politički esej, utopija, jedno od najboljih vojnih dela koji su obavezna lektira u američkim vojnim školama…
Hajnlajn je za ovaj roman osvojio nagradu Hjugo koja mu je dodeljena docnije još tri i puta za romane koje je napisao pre više decenija. Bio je prvi pisac SF-a kome je dodeljena (1974) nagrada za životno delo. Njegov opus obuhvata 32 romana, 59 pripovetki, nekoliko zbirki priča, a bavio se pisanjem eseja, kolumni i scenarija.
„Svemirski vojnici“ su doživeli tri ekranaizacije od kojih je najpoznatija Pola Verhovena (1997), korišćeni su kao predložak za tv serije, stripove i igrice.
Još za života, kolege pisci SF-a su ga uvrstili u slavni trio besmrtnika sa Isakom Asimovicm i Arturom Klarkom,a većina njegovih romana , pre svega „Svemirski vojnici“ je stalano iznova šampa i prevodi.
