Roman Tee Obreht „Tigrova žena“ u izdanju Lagune

Roman Tee Obreht „Tigrova žena“ u izdanju Lagune

Izdavačka kuća „Laguna“ izvela je pravi podvig objavivši roman „Tigrova žena“, spisateljice Tee Obreht koja je naše gore list, i to samo tri meseca nakon što joj je, za ovo delo, urucena internacionaln literarna nagrada „Orindž“ u londonskom Rojal festival holu.

Rođena u Beogradu kao Barjaktarević – dete iz nacionlano mešovite porodice, sada dvadestpetogodišnja spisateljica je radnju svog debitantskog romana smestila na Balkan devedesetih godina prošlog veka. Centralni lik je mlada lekarka koja dolazi u zemlju svog porekla da bi istražila dedinu smrt.

Tea Obreht je najmlađa dobitnica „Orindž“ nagrade koja se 16 godina dodeljuje, isključivo ženama-piscima, za najbolju fikciju objavljenu u svetu.

„Tigrova žena“, objavljena krajem prošle godine, donela joj je nekoliko prestižnih priznanja u SAD gde živi od 12 godine.započela je pisanje romana kada je imala 22 godine tokom kursa kreativnog pisanja, a kada se obrela među finalistkinjama nagrade „Oranž“ to je bilo iznenađenje za sve pa i za nju.

U vesti o dodeli navedeno je da se roman već prevodi na više stranih jezika pa i na njen maternji-srpski što je potvrda da je “ Laguna“ kupila autorska prava znatno pre nego se autorka proslavila.

U međuvremenu su se kritičari u anglosaksonkom jezičkom području potrudili da roman i njegovu autorku zaspu pohvalama: “ origanalno, uzbudljivo delo, izvrstan rad, očaravajući, koliko i iznenađujuć“ ( Sandej tajms), “ izuzetno slojevit i upečatljiv roman ( NJujork tajms), “ čudo od lepote i mašte, Obreht je neizmerno darovit pisac“ ( En Pačet).

Jedna od članica žirija je konstatovala da se „Tigrova žena“ izdvojila od ostalih kandidata pa i favorita po originalnosti.

Naši mediji su posvetili izuzetnu pažnju ovom romanu i njegovoj autorki nakon osvajanja nagrade „Orindž“ prenoseći dosta detaljno njegov sadržaj.

Postarali su se i da prenesu da je Obrehtova „uzdrmala mit o “zanimljivim“ i “nezanimljivim“ temama, i potvrdila da klasična proza i dalje za čitaoca ima neuništivu draž“.

Istovremeno, kritičari se ne mogu složiti kako da svrstaju roman, jer dok ga jedni tretiraju kao “magijski realizam u tradiciji Gabrijela Garsije Markesa ili Isaka Baševisa Singera,“ drugi procenjuju da je više reč o “jednom izuzetno gipkom istraživanju alegorije i mita“.

Sada je roman, koji ne silazi sa liste bestselera “ Njujork tajmsa“, stigao pred čcitaoce koji su živi svedoci zbivanja o kojima Obrehtova piše i moći će bolje od svih kritičara da ga ocene.