Izložba istorije dečjih igračaka u Parizu

Izložba istorije dečjih igračaka u Parizu

Kada su učesnici antiratnih demonstracija zahtevali kraj rata u Vijetnamu 1970-ih godina, tvorci Dži Aj Džoa (GI Joe) odlučili su da je vreme da akciona figurica napusti vojsku i okrene se civilnom životu.

Metamorfoza Dži Aj Džoa od američkog vojnika u akcionu avanturističku figuru kakav je danas samo je jedna od priča o igračkama ispričanim na novoj izložbi u Parizu.

Izložba „O igračkama i ljudima“, koja je otvorena ove sedmice ispod staklenih kupola Grand Palea, okupila je 1.000 igračaka iz vremena antike pa sve do današnjih dana kako bi predstavila kako su se igračke menjale – ili ne – kroz vekove.

“Igračke su posebni predmeti koji su se još u antičkim vremenima davali detetu u posebnim trenucima njegovog života“, rekla je Frans presu kustoskinja izložbe Doroti Šarl.

Na najvećoj izložbi ove vrste ikada organizovanoj, posetioci će moći da vide malene keramičke vaze iz 400 godine nove ere, pozajmljene iz Luvra, koje su se poklanjale deci tokom proslava Dionisa i na njima su naslikane igračke koje i danas deluju poznato.

Od antičkih vremena, dečje igračke pripremale su ih za buduće uloge u životu, objasnio je drugi kustos Bruno Žirvo. „Devojčice je trebalo da ostanu kod kuće, dok se od dečaka očekivalo da odu od kuće i rade, pa samim tim i njihova fascinacija igračkama koje se kreću“.

Od malih kočija do luksuznih modela automobila, motora, aviona i raketa, igračke zuazimaju čitavu jednu sobu a zvezda izložbe je maleni automobil pozajmljen iz kolekcije kraljice Elizabete druge.

Mali „aston martin DB5“ koji je postao besmrtan zahvaljujući filmu o Džejmsu Bondu „Goldfinger“ naručen je za princa Endrua zajedno sa registracijom na kojoj mogu da se obrću brojevi i šoferšajbnom otpornom na metke.

Druga glavna tema dečačkih igačaka je rat.

„Ratne igračke postojale su od antike pa sve do 1960ih i do tada nisu smatrane problematičnim“, objašnjava Žirvo. „Za plemstvo, one su služile da pripreme dečake za borbu“.

Retki komadi poput dečjeg oklopa koje je nosio francuski kralj Luj 13 izloženi su pored malene replike Š vojnika proizvedenih u Nemačkoj između dva svetska raga ili originalnog Dži Aj Džoa u minijaturnom džipu američke vojske.

Igračke su, kažu kustosi, reflektovale stvaran život i konflikte sve do Vijetnama kada je nepopularnost rata dovela do toga da tvorci igračaka prebace fokus na svet mašte gde dobro uvek pobeđuje zlo, kao što je to slučaj sa Nindža kornjačama.

“Ovih dana, ne postoje igračke zasnovane na ratu u Iraku“, kaže Žirvo.

Jedan, pomalo poetičan komad na izložbi je lutka koju je francuskom vojniku iz Prvog svetskog rata poklonila njegova devojka. Lutka ima uniformu i kapu.

Vojnik Luj Danton, fotogaf-amater, uslikao je tu maskotu nazvanu Toto desetak puta – na konju, na topu, u napadu, i te fotografije predstavljaju ključne momente u takozvanom Velikom ratu.

Ironija iza Totove priče je da je francuska maskota u stvari bila obučena litka nazvana Gugli, koja je bila napravljena u Nemačkoj.

Kada je reč o devojčicama, igračke koje su one dobijale još od davnina pokazuje koliko su bile i koliko su u nekim delovima sveta i danas, obučavane da budu majke i domaćice.

Italijanska plastična lutka iz 1990ih sa stomakom koji se otvara kako bi prikazao bebu postavljena je pored lutke iz prvog veka nove ere sa sličnom prazninom u stomaku.

Lutke i makete kuća bile su centralno mesto u svetu devojčica, a neki od najlepših primera izloženi su na izložbi, od seta za čaj iz 14. veka do savremenih kućica za lutke koje su osmislili poznati dizajneri sve sa staklom i cistim linijama.

Kada je reč o luksuznim primercima, na izložbi je i par lutaka u prirodnoj veličini napravljenih za princeze Margaret i Elizabetu tokom njihovog putovanja u Pariz 1938. godine zajedno sa 360 komada garderobe dizajnera od Ermesa do Kartijea.

Sa izuzetkkom Barbike koja je skandalizovala tradicionalniste tokom 1960ih svojim smelim, nevenčanim stilom života, ne treba očekivati da će lutke uspeti da se izbore sa konvencijama, smatra Šarl.

„Svet igračaka oslikava šta se dešava u stvarnom svetu. A istina je da žene i dalje rade 80 procenata kućnih poslova. Svet se jednostavno nije toliko promenio“, rekla je ona.

Na izložbi je predstavljena i jedna simpatična priča o tome kako je američki predsednik Teodor Ruzvelt tokom jednog lova 1902. godine poštedeo mladunče medveda što je inspirisalo tvorce igračaka da napravi savršenu igračku za grljenje i maženje – Medvedića Tedija.

Izložba će trajati do 23. januara posle čega će otići u Helsinki gde će trajati od 21. februara do 20. maja.