Roman nobelovca Saramaga „Smrt i njeni hirovi“ u izdanju Lagune
Laguna je na kraju ove godine objavila tri, do sada neprevedene, izvanredne knjige portugalskog nobelovca Žozea Saramaga (1922-2010) putopis kroz Portugaliju, istorijski roman “ Putovanje jednog slona“ i roman -fantaziju „Smrt i njeni hirovi“.
Saramago je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1998, što je bio šok za našu sredinu, jer knjige ovog autora nisu do tada prevođene kod nas.
Prvi kontakt sa Saramagom bio je preko lošeg, amaterskog, prevoda njegovog romana „Baltazar i Blimunda“ koji se pojavio pod naslovom „Sedam sunaca i sedam mesečina“.
Nešto kasnije su prevedeni i „Godina srmti Rikarda Reiša“ i „Slepilo“, koji nisu bili medijski propaćeni da bi se prosečan čitalac „zagrejao“ za ovoga autora koji je stigao na naše tržište praćen famom da je nobelovac, što takođe može pre da odbije prosečnog čitaoca, nego da ga privuče.
Laguna je odabrala da čitaocima pokaže onu „lakšu“ stranu Saramaga, pogotovo preko šarmantne, zabavne, ali ne manje oštre satire kao što je „Smrt i njeni hirovi“. Napisana je 2005. kada je Saramago mogao sebi da dozvoli “ hirove“ kao ovenčani nobelovac, a i u poznim godinama (83), pa je mogao da se našali sa smrću. Opredelio se da čitaocima pokaže da je je on „vidi“ kao zgodnu, zavodljivu, pomalo umornu ženu od 30 godina koja se jednoga dana odluči da prestane da „radi“, a to je značilo da u jednoj neimenovanoj zemlji niko više ne umire.
Kako će se to odraziti na stanovnike te zemlje koji su, razumljivo , u prvom cašu eufiorčni, jer im se smeši besmrtnost, ali to donosi tolike probleme da svi od političara, premijera, naučnika, do crkvenih poglavara traže rešenje, jer “ ako ne počnu ponovo da umiru, zemlja nema budućnosti“.
Kao što je odlučila da se privremeno povuče, tako se Smrt neočekivano odlučuje da obavesti narod da se vraća „na posao“ i da je ona prethodna odluka bila greška. Međutim, svima će koji su predviđeni za umiranje na vreme poslati obaverštenje kada da je očekuju i to barem nedelju dana unapred.
To ne znači da Smrt ,ako se zaljubi, neće ostati sa voljenim čovekom u krevetu, umesto da pohadi one koji je očekuju …dok novi talas panike preplavljuje žitelje zemlje.
Smrt smišlja nešto novo, pošto je hirovita kao sve žene…
Roman je dočekan kao totalni preokret kada je reč o Saramagu i kritičar londonskog Gradijana je upozorio čitaoce, „one koji su čitali Saramag ranije“ da će biti zaprepašćeni od prve recenice romana „Sledećeg dana niko nije umro“.
Ozbiljni Njujorker je prepoznao da roman „preispituje niz teoloških i metafizickcih pitanja o poželjnosti utopije, mogućnosti raja i pravim osnovama religije“, dok je Obzerver kratko konstatovao da je to „brilijantna satira koja zadire u prirodu smrtnosti“.
Leave A Comment