Pišonja i Žuga u pozorišnoj predstavi Ateljea 212

Pišonja i Žuga u pozorišnoj predstavi Ateljea 212

 

Na sceni beogradskog Ateljea 212, u sredu 7.marta biće premijerno izvedena predstava Vladimira Đurđevića “Balada o Pišonji i Žugi”, u režiji Vladana Đurkovića.

Prošlo je 25 godina od 1987. godine kad je objavljen album grupe Zabranjeno pušenje „Pozdrav iz zemlje Safari“. Jedna od pesama zbog koje je taj album ušao u antologiju ex-YU rock and rolla je i pesma „Balada o Pišonji i Žugi“. Prilično je nepotrebno suviše pisati o toj pesmi jer danas gotovo da i ne postoji ljubitelj rock muzike na ovim prostorima koji tu pesmu ne zna napamet. Pesma je bila inspiracija mnogim naraštajima, a dočekali smo i da o glavni junaci te pesme budu i glavni junaci jedne pozorišne predstave.

Tim povodom, autor pesme „Balada o Pišonji i Žugi“, Sejo Sexon biće specijalni gost na premijeri predstave Vladimira Đurđevića „Balada o Pišonji i Žugi“, u režiji Vladana Đurkovića.

U predstavi inspiriranoj pesmama Zabranjenog pušenja glume: Milan Marić (Pišonja), Nikola Jovanović (Žuga), Tamara Dragičević (Amila), Milena Živanović (Nensi), Zoran Cvijanović (Murga drot), Mihailo Laptošević (Slavko Pjevač), Uroš Jovčić (Lepi) i Ivan Zekić (Guzonjin sin).

O predstavi:

Predstava „Balada o Pišonji i Žugi“, nastala je po motivima pesama “Balada o Pišonji i Žugi” i “Pišonja i Žuga u paklu droge” kultnog benda Zabranjeno pušenje.

To je večna i uvek aktualna priča o dva prijatelja, koji pod okriljem rata, raspada Jugoslavije i socijalizma, beže u svoj utopijski ambijent – more. Za junake drame, more, muzika i igra predstavljaju jedini vid odmaka od surove svakodnevice koja se postupno dezintegrira i odumire.

U predstavi “Balada o Pišonji i Žugi” dva beogradska pozorišta , Atelje 212 i Omladinsko pozorište Dadov, udružila su svoje kreativne snage i potencijale u okviru ovog jedinstvenog projekta, u kojem će se neki od mladih umetnika prvi put predstaviti Beogradu.

Kako su se Pišonja, Žuga, Nensi, Amila, Murga Drot snašli na pozorišnim daskama i da li se njihova scenska priča razlikuje od one u pesmi, saznaćete na premijeri 7.marta u Ateljeu 212. Predstava će se paralelno izvoditi na sceni Ateljea 212 i pozorišta Dadov.

O piscu:

Vladimir Đurđević rođen je 1977. godine u Beogradu. Završio je gimnaziju u Zemunu, studirao mašinstvo, a zatim dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je nekoliko radio drama, drame „Ne igraj na Engleze“ (BDP), koscenarista igrane serije „Ono kao ljubav“ (6 epizoda) i scenarista igrane serije „Kuku Vasa“. Drame su mu objavljivane u časopisima Scena i Teatron. Oženjen. Otac devojčice koja je nedavno prohodala. Živi i radi u Zemunu.

O tekstu:

Kompilacijom likova iz pesama Zabranjenog pušenja i osnovnom radnjom koja izvorno potiče od pesme „Balada o Pišonji i Žugi“, te stavljanjem cele te priče u kontekst 1991. godine kada počinje rat u bivšoj Jugoslaviji, Đurđević zaoštrava sukob, podiže ga na viši nivo i za razliku od vremena kada su pesme nastale, gde je osnovni sukob bio prvenstveno klasne prirode, sada se stvar vrti oko nacionalnih, političkih i društvenih previranja. Ljubav, prijateljstvo i odlazak na more ugroženi su zbog svega što se u tom vremenu oko njih događa. Vladimir jako interesantno, s puno ljubavi i vrlo inteligentno raspisuje svaki od svojih osam likova.

Tekst u osnovi govori o socijalizmu, prvenstveno o njegovim manama, ali i o nekim pozitivnim stranama tog društvenog uređenja. Govori o tome da je i tada postojalo vrlo izraženo raslojavanje društva, da su deca rukovodioca i političara bila (kao i oni sami) privilegirana, da je radnička klasa bila obespravljena, da siromašni klinci nisu bili poželjni na buržujskim mestima, da je policija bila korumpirana, da su svi sanjali inostranstvo tzv. zapad, da je nacionalizam doveo do razdora, rata i ubijanja.

Danas živimo u kapitalizmu (društvu koje smo toliko sanjali), velika cena je plaćena, a sve je ostalo potpuno isto. Kada bi danas uzeli neka dva sedamnaestogodišnjaka iz Sarajeva, oni bi nam mogli ispričati potpuno identičnu priču u kojoj gotovo ništa nije izmenjeno i gde to divno blagostanje kapitalizma nije napravilo veliki korak napred.