hasanaginica6

JUBILARNO STOTO IZVOĐENJE „HASANAGINICE“ 10. APRILA NA SCENI „RAŠA PLAOVIĆ“

 

Drama Ljubomira Simovića „Hasanaginica“ u režiji Jagoša Markovića biće izvedena jubilarni stoti put u utorak 10. aprila (20,30) na Sceni „Raša Plaović“.

Lik Hasanage tumači Nenad Stojmenović, Hasanaginica je Vanja Ejdus, a u podeli su i Radmila Živković (Majka Hasanagina), Aleksandar Srećković (Beg Pintorović), Ksenija Jovanović (Majka Pintorovića), Darko Tomović (Efendija Jusuf), Srboljub Milin (Ahmed), Ivan Ivanov (Asker Suljo), Bojan Krivokapić (Asker Huso) i Stefan Buzurović (Musa).

Uoči premijere predstave, koja je održana 30. decembra 2001. godine na Sceni „Peti sprat“, Marković je rekao da je ona “posvećena svima koji su voleli, a to nisu umeli da pokažu, kao Hasanaga”.

– Onima koji su voleli, a bili povređeni, pa zbog toga postali grubi, žestoki, surovi i svirepi. Svima, čija deca rastu bez njih, deci koja odrastaju bez roditelja, majkama koje podižu decu svoje dece, ljudima koji su voleli i bili žrtve sopstvene ljubavi i sopstvenih nesporazuma. Visoka čela kažem da nije reč o političkoj predstavi, novcu, moći, seksu, međunarodnom monetarnom fondu, džihadu, Crnoj Gori i Srbiji, Hagu, ni onoj Del Ponte, ni onoj fon ponte, ni onom pur ponte… Nego, da je reč o jednoj, na primer, Šemsi Pintorović iz Gackog Polja, okolina Trebinja, koja se udala za Hasana koji je postao aga, a ona zbog toga izgubila svoje ime i postala Hasanaginica. Ako posle ove predstave, i mi sa scene, i ljudi iz gledališta, stanemo bar jedan milimetar, bar jedan korak bliže ljubavi, onda ona ima smisla. Meni se čini da sam već postao bolji. Ili, ako nisam bolji i razumniji, bar sam manje loš, manje zao – rekao je tada Marković koji je uloge poverio Marinku Madžgalju (Hasanaga), Vanji Ejdus (Hasanaginica), Radmili Živković (Majka Hasanagina), Aleksandru Srećkoviću (Beg Pintorović), Kseniji Jovanović (Majka Pintorovića), Darku Tomoviću (Efendija Jusuf), Branislavu Cigi Jeriniću (Ahmed), Nenada Stojmenoviću (Asker Suljo), Igoru Đorđeviću (Asker Huso) i Stefanu Kapičiću (Musa).

Povezana vest:  Izložba plakata subotičkog Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Beogradu

U nizu brojnih pozitivnih kritika koje su pratile ovu predstavu, između ostalog, zabeleženo je da je reditelj, „poput simboličnog peščanog sata na sredini scene i vremena koje neumitno teče, uspeo da pokaže kako je sve prolazno i nestalno, a samo ljudska patnja i sujeta ostaju zlokobno da traju kao pečat i usud čovekove gluposti i oholosti“.

Simovićeva verzija „Hasanaginice“, slavne balade zapisane 1774. godine, o tužnoj sudbini žene turskog age, praizvedena je u Narodnom pozorištu 27. maja 1974. godine u režiji Želimira Oreškovića koje je glavne uloge dodelio Milošu Žutiću i Nedi Spasojević.

Povezana vest:  Novi roman Dejana Stojiljkovića "Dukat za lađara" u pretprodaji od 17. jula

Tom prilikom, Simović je u katalogu predstave napisao da će gledaoci, koji poštuju narodnu baladu čijim se motivom koristi ova drama, verovatno biti iznenađeni kad vide šta se u toj drami događa, i kad čuju kako se u njoj govori.

– Moguće je da oni u Hasanaginici ne očekuju toliko humora, takve sadržaje, motivacije i obrte, pa ni takve ličnosti. Međutim, istorija Hasanaginice, koja je nesumnjivo opštepoznata, morala je – na ovaj ili na neki drugi način – da bude pretvorena u potpunu nepoznatu. Morali su se potražiti moderniji sadržaji, novi likovi, aktuelnije motivacije, pa se, prema tome, moralo progovoriti i novim jezikom. Gledalac ne može da zahteva od pisca da piše ono što je već ranije napisano, niti da mu pisac govori ono što on, gledalac, već do tančina zna. Korišćenje nekog starog književnog motiva ima opravdanja jedino ako se tom motivu priđe s novim idejama i razlozima; stari motiv živi samo ako je moguće da se kroz njega iskazuju nova značenja i savremeni odnosi i sudbine. Jedno delo može da počne, ali ne sme da se završi u svom prauzoru. To je nužnost koja se podrazumeva. Jednom rečju, Hasanaginicu nije bilo moguće pisati drugačije nego kao modernu dramu; na koji način modernu, to je već drugo pitanje – kazao je gospodin Simović.

Povezana vest:  Prateći programi Nušićevih dana

Za izuzetnu kreaciju naslovne uloge, Vanja Ejdus je na Sterijinom pozorju 2003. godine dobila Sterijinu nagradu.

Iste godine, na Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu, Ksenija Jovanović je pripala Nagrada žirija publike, a Aleksandru Srećkoviću Nagrada stručnog žirija za najboljeg glumca večeri.