Anđeosko-demonski par u ljubiću za tinejdžere

Anđeosko-demonski par u ljubiću za tinejdžere

 

„Evro-Ðunti“ se trudi da „odgaja“, od malih nogu, čitaoce objavljujući veliki izbor naslova za sve uzraste i u poslednje vreme, poučen iskustvom serijala Stefani Majer „Sumrak“ neguje literaturu za tinejdžere kojoj pripada roman „Anđeo“ tinejdžerske književnice Doroteje de Spirito.

Idući tragom ljubavnih priča između vampira (ili vukodlaka) i smrtnika sedamanestogodišnja De Spirito stigla je do, takođe, egzotične kombinacije anđeo-demon.

„Anđeo“ je njen drugi roman, kome je prethodio „Odredište: Hotel Tokio“ koji je objavila, ni manje ni više, najpoznatija italijanska izdavačka kuća „Mondadori“, poznata po veoma strogim kriterijumima kada su debitantska dela u pitanju.

Naslov „Anđeo“ sa podnaslovom „Ljubav jednog demona“ u suštini objašnjava o čemu se radi, ali autorka, s obzorm da je u vreme kada ga je pisala, bila vršnjakinja glavne junakinje Vitorie nije mnogo morala da se trudi da prodre u njenu psihu.

Radnju je smestila u pitoreskni mali grad Viterbo, koji dobro poznaje, pošto u njemu živi od rođenja, a dovoljno je talentovana, (a tu su i odlični urednici) da je dočarala uverljivo sredinu u kojoj se odvija jednostavna srednjškolska priča koja dobija zanimljivi, egzotični začin da je Vitoria-anđeo, a dečko u koga se strasno zaljubljuje Guljelmo je-demon.

Priča počinje rođenjem Vitorije, koja će biti docnije naratorka, kada se ispostavlja da se rodila bez krila iako su joj oba roditelja anđeli, kojih već bezbroj generacija, od vremena Etruraca, ima dosta u Viterbu u kome žive u skladu sa ljudskim stvorenjima.

Kao jedini izuzetak među anđelima, (nije zlatokosa, nema krila, nije lepa kao renesansi likovi njenih predaka niti graciozna) Vitorija je „crna ovca“ koja ipak pripada jednom krugu u školi koju pohađa i gde se mešaju anđeli sa ljudima, dok se u toj sredini ne pojavi prelepi Guljelno sa očima predatora.

To dvoje mladih koji se osećaju izdvojeni iz gomile svojih vršnjaka ubrzo prepoznaju da imaju pomalo neobične sklonosti (čitanje, slušanje muzike nekih prošlih epoha, interesovanje za magiju, za prošlost) ali zacetak idile prekida neočekivana smrt jedne od Vitorijih anđeoskih prijateljica što je znak da neko ili nešto želi da uništi koloniju anđela…

Roman je pisan jednostavno, kao što pričaju 16-godišnje devojke, poetično kao što se pišu posvete u spomenarima, ali to je ipak jedna misterija, istraga, triler koji mogu da zadrže pažnju čitalaca-vršnjaka junakinje kojima je najteže ugoditi kada je reč o štivu za čitanje. Za vreme raspusta će, ipak neki naći vremena i za čitanje.