Dvesta godina romana „Gordost i predrasuda“

Dvesta godina romana „Gordost i predrasuda“

Ovog meseca, kultni roman Džejn Ostin „Gordost i predrasuda“ puni 200 godina.

 Dok se entuzijasti, akademici, pisci i filmadžije širom sveta pripremaju da narednih nedelja proslave 200 godina od objavljivanja romana, eksperti smatraju da će „kult Ostinove“ samo rasti.

 Njeno tržište, koje se do sada stastojalo do Britanije, SAD i Australije, sada se širi. Kina, Indija i Rusija pocinju da upoznaju Džejn Ostin, posetioci iz celog sveta opsedaju njen dom u Hempširu, čitaju razne nastavke i posećuju mesta gde su snimane adaptacije njenih romana.

 Za Žermejn Grir, feministkinju i novinarku koja svakih pet godina pročita ponovo roman, odgovor je jednostavan: „‘Gordost i predrasuda’ je matrica prema kojoj se mere svi drugi ljubići. Njegov zaplet je najprodavaniji u istoriji književnosti“.

 „Gordost i predrasuda“ objavljen je 1813. kada je OStinova prodala autorska prava izdavaču za 110 funti. Roman je bio odlično primljen. Ser Valter Skot hvalio je „izvanredan dodir“ Ostinove koji „čini zanimljivim svakodnevne stvari i likove“. Pisac „Ajvanha“ i „Roba Roja“ pročitao je roman tri puta.

 Akademici podsećaju da su pre jednog veka, muškarci bili glavni čitaoci romana koji se danas prodaje kao „žensko štivo“. I pored toga što mnogi pokušavaju da ga prodaju kao priču za usamljene žene širom sveta, roman je poslužio kao inspiracija brojnim, raznolikim, adaptacijama – od mokre košulje Kolina Firta u čuvenoj BiBiSijevoj seriji iz 1995. do zapleta sa zombijima, ubistvima i bolivudskim plesnim numerama.

 List „Indipendent“ prenosi listu „najboljeg“ što je roman podario svetu.

 U bolivudskoj adaptaciji „Nevesta i predrasuda“, porodica Benet postaje porodica Amritsar a film se, uz pregršt bolivudskog kiča, bavi odnosom Lalite Bakši i Amerikanca Vila Darsija.

 Najbolji „mešap“ (kombinacija različitih žanrova) je ubedljivo roman Seta Grejama Smita „Gordost i predrasuda i zombiji“ koji je prodat širom sveta u više od 1,5 miliona primeraka i predstavlja zapravo kombinaciju originalnog teksta Džejn Ostin i dodataka Grejama Smita. Roman prati Elizabet Benet i njene sestre koje se bore protiv zlih zombija.

 Najbolji „spinof“ je, prema mišljenju lista. „Ostinlend“ – film zasnovan na bestseleru Šenon Hejl koji prati Džejn, ženu koja je toliko opsednuta BiBiSijevom adaptacijom romana da putuje u tematski park Džejn Ostin u potrazi za gospodinom savršenim.

 Uz Džejn Ostin ture tokom kojih za,1000 funti dnevno, možete da obiđete lokacije iz romana, obučete se u kostim iz tog perioda ili posetite Lizinu sobu, obožavaocima je dostupan i desetodnevni festival DŽejn Ostin u Batu koji je prošle godine posetilo više od 1.600 ljudi. Tue osim čajanki, prodavnica suvenira i šetačkih tura, posetioci mogu da pogledaju i tematske izložbe, kao i muzej Džejn Ostin u njenoj kući u Čotonu koji godišnje privuče između 25.000 i 58.000 ljudi iz 136 zemalja.

 Kada je reč o modernim verzijama romana, nezaobilazni je „Dnevnik Bridžit Džouns“ iz pera Helen Filding koji je i sam ekranizovan – sa Kolinom Firtom u ulozi savremenog Darsija.

 Za najbolju adaptaciju sumnje nema – reč je o BiBiSijevoj seriji „Gordost i predrasuda“ sa Kolinom Firtom i Dženifer Ejl u glavnim ulogama. Serija je poslužila kao inspiracija mnogim piscima (Filding) a Firtovu karijeru je ponela do neslućenih visina. Seriju je pogledalo više od 10 miliona ljudi, a poslednju epizodu gledalo je 40 posto gledalaca.

 Za najbolji film, britanski list izdvojio je verziju Džoa Rajta sa Kirom Najtli.

 Kada je reč o „nastavcima“, najbolji je „Death Comes to Pemberley“, triler PiDi Džejms smešten u Darsijev dom. Godina je 1803. a Elizabet i Darsi imaju dva sina i žive srećno i zadovoljno na imanju sve dok Lizina sestra Lidija ne stigne sa šokantnim vestima da je njen muž Džordž Vikam ubijen…Roman je prodat u preko 300.000 primeraka a „Njujork tajms“ je napisao da čitalac „stiče utisak da je sama Ostinova napisala nastavak“.