Paleografski triler „Mojsijevo zaveštanje“ Adama Palmera

Paleografski triler „Mojsijevo zaveštanje“ Adama Palmera

Za čitace koji se nisu zasitili romana po receptu „Da Vinčijevog koda“ Dena Brauna „Laguna“ je objavila „Mojsijevo zaveštanje“ kod nas nepoznatog Adama Palmera.

 Ime Adam Palmer se pojavilo prvi put 2011. na koricama ove knjige, ali je autor prisutan na anglosaksonskom tržištu knjiga već petnaestak godina kao Dejvid Kesler, sa desetak trilera, misterija i knjiga za mlade.

 Rođen u Velikoj Britaniji, u dobro stojećoj jevrejskoj porodici, Kesler (Palmer) je sa 15 godina napustio redovno obrazovanje, jer je odlučio da želi biti pisac. Napisao je filmski scenario koji je pročitao rođak, poznati režise Klajv Doner i pohvalio, što je mladom Kesleru bilo ohrabrenje da napusti redovno obrazovanje ali mu je trebalo još 15 godina da bi mu jedan rukopis bio i objavljen.

 Našao je svoju nišu među piscima trilera koji imaju više paralelnih tokova naracije, neočekivcane obrte, često su junaci nepravedno optuženi, sami se bore da dokažu nevinost, kopriste savremena tehnička pomagala.

 Pošto je odlučio da se oproba kao pisac podžanra „paleotrilera“ u kome treba rešiti neku komplikovanu zaveru, dešifrovati drevne zapise, uspešno izbeći potere i zlih i dobrih momaka, Kesler je uzeo pseudonim Palmer pod kojim je objavio „Mojsijevo zaveštanje“.

 Tu se se pojavljuje lik Danijela Klajna, Engleza, jevrejskog porekla, internacionalno poznatog stručnjaka za stare semitske jezike koji treba da reši sadržaj zapisa nađenog na lokalitetu u Sinajskoj pustinji na granici između Egipta i Izraela.

 Klajna je pozvala Austrijanka Gabrijela, arheolog koja traga za materijalnim dokazima o egzodusu Jevreja iz faraonskog Egipta pod voćstvom Mojsija, opisanog u Starom zavetu i uverena je da je na pravom putu.

 Prema klišeima, koje su koristili i varirali brojni sledbenici Dena Brauna, Palmer vodi tandem kroz brojne opasnosti, vrtoglavo bekstvo od plaćenih ubica, tajnih agenata Izraela i Egipta, potrage za odgovorima ko se krije iza neke tajne organizacije čiji su koreni u Vašingtonu a pipci po celom Bliskom istoku…

 Cilj autora nije da fascinira čitaoce stilom, idejama ili nekim drugim književnim vrednostima, nego, a to ne krije, da pruži više sati dobre zabave, kakva se dobija od akcionih, avanturističkih filmova koji ne traju duže od dva sata.