„Leševe na videlo“, dobitnik novog Bukera u knjižarama

„Leševe na videlo“, dobitnik novog Bukera u knjižarama

„Čarobna knjiga“ je savršeno tempirala puštanje u prodaju romana britanske književnice Hilari Mantel „Leševe na videlo“ koje se poklopilo sa dodelom dveju najvažnijih književnih nagrada za englesko govorno područje – Man-Bukera i Kosta.
Ova izdavačka kuća osmelila se da kupi autorska prava za drugi tom trilogije Hilari Mantel uverena da je prvi tom „Vučje leglo“ koji je pre dve godine objavila „Mladinska knjiga“ i kome je tada pripao, takođe, Buker, bio loše marketinški lansiran i da će nastavak priče o dvoru Hernija VIII naći put do čitalaca.
Visokotiražna autorka, koja se pre „Vučjeg legla“ afirmisala sa devet romana i memoarskim delom „Ispustiti dušu“ koje je bilo nagrađeno 2006. godine, a čitaoci je znaju i kao pisca kritika i eseja za vodeće listove sa obe strane Atlantika, hrabro se poduhvatila nezahvalnog zadatka da se vrati na jednu od najeksploatisanijih tema, ne samo u literaturi već i u drugim medijima (film, televizija) – bračnim „nevoljama“ Henrija VIII iz dinastije Tjudor.
Već prvim tomom, u kome je centralni zaplet vezan za napore Henrija da se ratosilja prve supruge Katarine Aragonske koja mu je rodila princezu Meri, a on se zaljubio u vragolastu Anu Bolen, autorka je ubedila neverne Tome da čitalac može da zna sve istorijske činjenice, da je čitao romansirane verezije tog skandala iz pera više autora ali da pravi majstor poput Mantelove može da ponudi svežu i fascinantnu verziju kojoj nećen odoleti ni strogi žiri Bukera.
„Vučje leglo“ je ubrzo steklo epitet najprodavanijeg romana u istoriji Bukera, a autorka je tri godine kasnije sa „Leševima na videlo“ ušla u anale ove nagrade, kao prvi pisac kome je nastavak već nagrađene knjige, takođe, odneo to priznanje. Ona je i prva žena pisac koja je pokupila dva Bukera a sada je baš drugi tom ovenčan i nagradom Kosta.
Kojim literarnim sredstvima je Mantelova osvojila najstrožije kritičare koji nerado nagrađuju dela koja pripadaju žanru istorijskog romana, a istovremeno čitaoce koji su, ne tako davno imali pred sobom iste istorijske likove u serijalu koji je potpisala Filipa Gregori (objavljen i kod nas u izdnaju Lagune)? Tim pitanjem će se baviti literarni svet još dugo vremena, taman do trećeg i poslednjeg dela trilogije u kome će se na gubilištu završiti Kromvelov život.
Već sada je sigurno da je Mantelova uspela da napiše delo koje donosi brilijantnu sliku tjudorskog dvora, života običnih Engleza, međunarodne političke igre i sve to viđeno očima Tomasa Kromvela koji se od kovačevog sina preko plaćenika, trgovca, pratioca najvišeg crkvenog prelata kardinala Vulsija, dokopao pozicije kraljevog sekretara i sive eminencije engleskog dvora.
Dok u „Vučjem leglu“ Kromvel igra odlučujuću ulogu u progonstvu kraljice Katarine i trijumfu Ane Bolen, u „Leševima na videlo“ njemu će pripasti nezahvalna uloga da i nju ukloni da bi se Henri mogao oženiti Džejn Simor.
Ovo je jedna od najmračnijih i najmisterioznijih epizoda britanske istorije jer, za razliku od Katarine, Ana nije bila sapremna da bez borbe prepusti drugoj ženi svoje mesto i uskrati ćerki Elizabeti svaku šansu da jednom sedne na engleski presto.
Način na koji je spisateljica dala glas Kromvelu podseća na najbolje stranice memoarske literature tjudorovske Engleske. Njegova promišljanja i reminiscencije otkrivaju čoveka od krvi i mesa, usamljenog, koji je spreman da oko sebe okupi mlade ljude da bi im dao šansu da napreduju u svetu koji nema milosti za niže klase ali i spremnog da bezobzirno likvidira svakoga ko mu je na putu da sačuva Englesku od spoljnih neprijatelja, verskih sukoba i ispuni želje vladara kome duguje sve. Tjudorska Engleska oživljava pod prstima Mantelove kao što to nikome pre nje nije pošlo za rukom i to nije romantična vizija već surova i potresna ali opisana tako prefinjeno i poetično kao da joj je ruku vodio sam Vil iz Stratforda koji je posedovao najbogatiji rečnik engleskog jezika među velikim piscima.
Mnogi se slažu da je Mantelova pomerila i izmenila granice istorijskog romana i da će njeni romani o tjudorskoj Engleksoj postati reper za buduće pisce.
Za sada je sigurno da se priprema pozorišna verzija njenih romana, kao i BiBiSijeva šestodelna serija, a Mantelova je odbila ponudu Holivuda da se prema njenim romanima snimi film, rekavsi da je „tema previše kompleksna“.