„Papijon“ – memoari begunca Anrija Šarjera

„Papijon“ – memoari begunca Anrija Šarjera

Beogradska „Laguna“ nedavno je objavila memoare osuđenika i begunca Anrija Šarjera „Papijon“ koji su prvi put objavljeni u Francuskoj 1969. i odmah postali bestseler, što nije promaklo budnom oku Holivuda koji je nekoliko godina kasnije snimio sada već kultni film „Leptir“ sa Stivom Mekvinom u ulozi Šarjera.
Šarjer (1906-1973) je tvrdio da su svi događaji ispričani u knjizi istiniti, budući da su memoari odmah izazvali kontroverze oko istinitosti podataka i da su mnogi sumnjali u istinitost događaja u kažnjeničkoj koloniji u Francuskoj Gvineji kao i bekstva iz nje.
Razlog ovolikom podozrenju ležao je u činjenici da je Šarjer imao reputaciju lažova i vrsnog pripovedača, a uzbudljiva priča o bekstvu sa Đavoljeg ostrva mnogima se učinila kao fikcija. Šarjer je ipak ustrajao u tvrdnji da je knjiga istinit prikaz događaja koji su se njemu desili i da ju je napisao tako što je priču diktirao profesionalnom piscu.
Sa druge strane, njegov izdavač Robert Lafon u intervjuu nekoliko godina pre smrti rekao je da mu je Šarjer knjigu poslao kao roman. Lafon, koji je bio specijalizovan za „život piše drame“ vrstu literature ubedio je Šarjera da knjigu – nazvanu po leptiru (papijonu) koji je imao istetoviranog na grudima – objavio kao autobiografiju.
Knjiga, zbog spekulacija koje je okružuju, i danas izaziva veliko interesovanje, a može se čitati i kao uzbudljiva priča o „životnoj lekciji o hrabrosti i smelosti“.
„Papijon“ je izveštaj o 14 godina Šarjerovog života od oktobra 1931. do oktobra 1945. godine, odnosno od vremena kada je osuđen za ubistvo koje nije počinio u Francuskoj i osuđen na doživotnu robiju na Đavoljem ostrvu odakle je posle nisa neuspešnih pokušaja napokon pobegao i skrasio se u Venecueli.
O životu u Venecueli gde je izgradio život od nule i upoznao suprugu, Šarjer je 1973. napisao svojevrsni nastavak „Papijona“, knjigu „Banko“.
“’Papijon’ je apsolutni heroj koji prkosi apsolutnom sistemu ugnjetavanja i istovremeno uspeva da mu uzvrati snagom volje, optimizma i častoljubljem kakvo može da se nađe samo među diplomcima Vest Pointa i pariskim lopovima“, navodi se u kritici “Njujork tajmsa“.