Priče o ljubavi Elize Valmorbide

Priče o ljubavi Elize Valmorbide

Vulkan“ je krajem prošle godine objavio knjigu koja svakako zavredjuje da bude predstavljena baš ovih dana, jer je idealan poklon za Dan zaljubljenih ili za Mladence, a napisala ju je Eliza Valmorbida i naslovila „Pričaj mi o ljubavi“.
Knjiga Australijanke, italijanskog porekla, sada stanovnice Londona, je zbirka pripovedaka o ljudima i njihovim ljubavnim pričama ,ali kako je u uvodu istakla autorka, to nisu poznati klišei iz komercijalnih romansi .
Naime, Valmorbida je već afirmisana autorka čija je prva knjiga „Matildin valcer“ dospela u najuži izubor za britanske nacionalne nagrade,
priče joj objavljuju književni časopisi na engleksom jeziku, a neke su ušle u antologije. Pored upravljanja agencijom za komunikacioni konsalting, Valmorbida predaje kreativno pisanje na Umetničkom univerzitetu u Londonu.
Ove priče, prema izričitom stavu autorke, nisu pisane namenski, za Dan svetog Valentina već za čitaoce oba pola kojima je u savremenom svetu previše loših vesti, turobnih prorocanstava, kriminala i željni su iskrenih emocija, ljudske topline , nekada strasti, nekada tužnih trenutaka.Knjiga odiše optimižmom iako se sve price ne završavaju hepi endom, jer život nije bajka gde njeni junaci “ žive zauvek srećni“.
One priče koje imaju srećan kraj napisane su tako da podstiču želju da i sami smognemo hrabrosti i ostvarimo svoje snove.
Mnoge priče su protklane egzistencijalno važnim pitanjima ,ali autorka se i ne trudi da ponudi neke odgovore već to prepušta čitaocima da “ navijaju“ ili se ljute na aktere što su se pokazali slabićima ili neodlučnim osobama.
Valmorbida je u uvodnom tekstu pripremila čitaoce da tinejdžerske ljubavi nikada nemaju srećan kraj i dala za tu konstataciju plauzibilno objašnjenje koristeći kao primer Šekspirovu tragediju “ Romeo i Julija“. Kao još jedno pravilo koje je zapazila beležeći mnoge autentične ispovesti da je “ kraj stvarno srećan ako mu je prethodila izvesna potraga sa preprekama, ili ako su pobedili iskušenja sa kojima su se sretali.
Razlog što je prikupila mnoge priče sa srećnim krajem književnica je obrazložila ličnim zadovoljstvom kada ih sluša jer uvek navija za ljubav. Posebno se zahvalila onima koji su joj otkrili najintimnije tajne ili su joj pokazali pisma, slike i druge dokaze o nekom dirljivom iskustvu koje su doživeli.