Tri zanimljiva naslova Čarobne knjige u februaru

Mali, ali veoma efikasan i uspešni tim „Čarobne knjige“, danas je predstavio tri nova naslova – knigu stripova o „Hulku“, prevod romana Patrika Devila „Kuga i kolera“ i autobiografske zapise Teofila Pančića „Aleja Viktora Bubnja“.
„Čarobna knjiga“ je osmislila nov, inventivan metod za susrete sa predstavicima medija, koji je uvela od početka ove godine, da na kraju svakog meseca iznese pred javnost svoju svežu produkciju između dva susreta, tokom neformalnog druženja na radnom doručku i omogući novinarima da se sretnu sa urednicima, autorima ili prevodiocima.
Osnivač i glavni urednik Borislav Pantić je predstavio novi, 12. doprinos biblioteci „Olovka, tuš i pero“ rezervisanu za devetu umetnost-strip, obimnu zbirku avantura jednog od najpopularnijih junaka američke kuće „Marvel“ neverovatnog Hulka.
Knjiga na 527 strana donosi 39 epizoda koje obuhvataju prvih šest o „rađanju tog monstruma nastalog kao žrtva podivljalih gama zraka“ kao i njegove zadivljujuće avanture. Pantić je izrazio nadu da će i ovaj savršeno štampan zbornik o Hulku Stena Lija, Džeka Kirbija i Stiva Ditka steći publiku, s obzirom da su do sada snimljena već dva filma o Hulku, a on je i stalni član glavnih Marvelovih heroja.
Za „Kugu i koleru“ Patrika Devila (1957), autora 11 romana, kome je ovaj poslednji doneo najviše priznanja (Femina, FNAC, Pri de pri literers) i bio nadomak Gonkura, Pantić je kazao da je neobican spoj fikcije i esejistike koja se veoma lako čita iako je baziran na autentičnoj ličnosti, naučniku i avanturisti Aleksandru Jersinu, pronalazaču bacila kuge koji se uporedo bavio naukom, ali je sve vreme putovao, upoznavao nove narode i kulture i stalno se trudio da poboljša svet u kome je živeo a do te mere je bio živog duha da je sa 80 godina naučio latinski i grčki.
Pantić je pohvalio prevod Melite Logo Milutinović ne samo zbog vernosti originalu već i što je dodavala fusnote da bi pomogla čitaocima da razumeju bolje priču a da ih pri tome ne opterećuju.
Prevodilac Logo-Miluitnović je knjigu doživela kao neku vrstu dnevnika čiji je virtuelni pisac glavni junak koji je najveći deo života proveo u juigoistočnoj Aziji, posebno Vijetnamu gde ga i danas slave kao izuzetno značajnu ličnost.
Ona je izrazila žaljenje što se u Evropi veoma malo zna o Jersinu iako je on naučnik planetarnog formata, samo što je bio oosbenjak, usamljenik predat poslu i pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Za nju je dragocen stil pisca: suv, blago ironičan,oštro humoristički jer je tako dočarao Jersina kao ličnost .
O Pančcihevoj knjizi „Aleja Viktora Bubnja“ urednik edicije za domaću literaturu Nikola Petaković je kazao da se drastično razlikuje od njegovog prethodnog naslova „Privođenje Bube Erdeljan“(objavila „Čarobna knjiga“ 2013) koji je sasvim „teofilovski“ i svima dobro poznat iz njegovih novinskih tekstova.
„Od ranije sam imao veliku želju da čitaocima pokažem i drugu stranu ličcnosti Pančića komentatora, a to da je u suštini književnik“, objasnio je Petaković.
Za njega je ova knjiga pravi preokret u Pančićevom opusu i uveren je da će u buduće pisac češće otkrivati svoju umetničku stranu koja podrazumeva i pisanje poezije.
U knjizi se, prema recima autora, nalaze tesktovi zapisivani tokom protekle dve decenije i koje je čuvao kao svoju intimu sve dok ga njgeov urednik u Zagrebu Nenad Rizvanović nije podstakao da prikupi taj materijal i da mu šansu da sklopi knjigu.
„Ovo se može uporediti sa slučajem dramskog pisca koji je sve što je mislio da je za objavljivanje odneo režiseru, a Rizvanović je zatim sklopio celinu“, rekao je Pančić i otkrio da je „kum“ knjige isto bio Rizvanović, jer „Aleja Viktora Bibnja“ je bila ulica u kojoj je proveo najveći deo svoje mladosti a sada je to ime uklonjeno.
On je ispričao da je od srspskog izdavača trazio da knjigu štampa ćirilicom jer već postoji na latinici a kada se pojavi na slovenačkom onda će to delo pripadati zemlji u kojoj se rodio.
Pančiću je drago da je na koricama slika zgrade „Mamutica“ (najduža u SFRJ) u kojoj je stanovao kao dečak i mladić.
Za razliku od hrvatskog izdanja u kome je predgovor napisao Ante Tomić, za srpsko je autor Dragan Velikić, i u srpsko su uvrštene dve pesme, jedna na početku i kraju.