„Top je bio vreo“ od danas u prodaji

„Top je bio vreo“ od danas u prodaji

 

Od danas je u prodaji novi roman Vladimira Kecmanovića „Top je bio vreo“, roman koji nudi drugačiju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i života u Sarajevu pod opsadom.

„Top je bio vreo“ ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu i dobio nagradu „Meša Selimović“. Upravo je završeno snimanje istoimenog igranog filma po ovom romanu koji će svojom premijerom otvoriti ovogodišnji Fest. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik.

Čitaoci antiratnih drama, psiholoških i egzistencijalnih romana; ljubitelji minimalističkog stila pisanja; čitaoci Andrića i „Velike sveske“ Agote Kristof oduševiće se novim Kecmanovićevim romanom, za koji je Aleksandar Jerkov rekao: „’Top je bio vreo’ je najteži poetički pogodak srpske književnosti u neizgovorljivo ime stradanja tokom devedesetih.“ Slobodan Vladušić je roman „Top je bio vreo“ okarakterisao kao „nesumnjivo najhrabriji srpski roman dvadeset i prvog veka.“

U toku granatiranja Sarajeva, jedan dečak srpske nacionalnosti ostaje bez roditelja. Usled traume, dečak zanemi, a brigu o njemu preuzima komšinica Tidža muslimanske nacionalnosti čiji je sin dečakov najbolji drug Kenan. Potresni opisi njegovog odrastanja u ratnim uslovima, prvog pijanstva, prvog seksualnog iskustva, prve tuče… Sve se menja kada njegov drug i Tidžin sin pogine od granate i kada ona, usled toga, odgurne dečaka i prekine da vodi brigu o njemu jer je srpske nacionalnosti…

Miljenko Jergović opisuje Kecmanovića kao velikog pisca: „Kecmanović je, naime, u svome potencijalu stvarno veliki pisac, jedan od onih po kojima bi se mogla pamtiti srpska književnost prve polovice ovoga stoljeća. I još nešto sasvim subjektivno: sve u meni bori se protiv ove knjige, jer je protiv nje sve što sam na temu sarajevske opsade napisao, ali joj veličinu nikako ne bih odricao.“ zaključio je Jergović.

I Bojan Bosiljčić je pun pohvala na račun Kecmanovićeve proze. „Na početku prošlog veka beše Crnjanski, sa svojim neponovljivim rečenicama bez kraja, koje su se, ispresecane bezbrojnim zarezima, prelivale preko svojih čitalaca kao more. Na početku sledećeg, ovog veka, nalazi se Vladimir Kecmanović, sa rečenicama kratkim, šiljatim, koje se kao ekseri zabijaju u naša čela. Zatvorili smo krug.“ rekao je autor romana „Đavolji kolosek“.

Vladimir Kecmanović je rođen 1972. god. u Sarajevu. Do sada je objavio romane „Poslednja Šansa“ (1999), „Sadržaj Šupljine“ (2001), „Feliks“ (2007), „Top je bio vreo“ (2008), „Sibir“ (2011) i zbirku pripovedaka „Zidovi koji se ruše“ (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige „Tito, pogovor“ (2012). Za „Feliks“, koji se našao u najužem izboru za Ninovu nagradu za roman godine, dobio je nagradu „Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti. Živi i radi u Beogradu. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Kolumnista je lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva.