Stoti rođendan pisca „romana XX veka“- Meše SelimovićaU Srbiji će biti obeležena 100. godišnjica rođenja velikog srpskog pisca Mehmeda Meše Selimovića, koji je rođen u Tuzli 26. aprila 1910. godine, a svojim delom osigurao pravo da ga svako zna, prisno kao da mu je najbliži rod, kao Meša.
Kada su na samom početku novog milenijuma anketirani umni ljudi Srbije koja prozna knjiga treba da ponese epitet da je najbolja što je u 20. veku napisano na srpskom jeziku, izbor je pao na Mešin roman „Derviš i smrt“ i da je samo to uradio ovim delom je sebi obezbedio besmrtnost.
Ne treba se čuditi što je Srbija odabrala da Godinu knjige i jezika obeleže dva jubileja – 100. godina od rođenja Meše i pola veka otkako je njegov zemljak po rođenju i brat po izboru da sebe vidi kao srpskog pisca – Ivo Andrić postao prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Obojica su svojim delima načinili most između naše i islamske tradicije, a svoje zemaljsko bitisanje započeto u Bosni okončali su u Beogradu i leže blizu jedan drugog u Aleji velikana. Od Meše se kao akademika na sahrani (jula 1982) oprostio akadmeik Matija Bećković, nazvanši ga „jednim od naših najkičmenijih i najzbijenijih ljudi… iz koga je sinula jedna od najkristalnijih misli do koje smo se vinuli…“.
Mešu je kao čoveka, zabeležio je jedan od njegovih najbližih saradnika iz sarajevskih dana Risto Trifković, bolelo što nije imao status značajnijeg pisca sve do pojave „Derviša“ 1966. iako je do tada imao pozamašan literarni opus kao i niz scenarija za filmove.
To delo, koje je našlo svoje mesto u literarnoj baštini celoga Balkana (nedavno je snimljena francusko-tuska ekranizacija) jednoglasno je osvojilo NIN-ovu nagradu i krenulo u pobedonsi pohod u svet osvajajući pođednako pažnju čitalaca, književnih kritičara i teoretičara. Nije bilo ni jednog zanačajnog imena sa jugoslovenskih prostora iz sveta pisane reči da nije oštrio svoje pero na analizama, kritikamao,svrtima, esejima, studijama posvećenih „Dervišu“.
Akademik Nikola Miloševć je ovo delo označio kao „tragediju psihološkog karaktera“ i „dramu gubljenja psihičkog oslonca“, dok akademik Predrag Palavestra, jedan od prvih kritičara koji su pisali o „Dervišu“, tvrdi da je u romanu „pisac iskoristio islamsku tradiciju ali je ispod te odore veoma lako prepoznati žvog, savremenog urbanog čoveka“.
Književni i pozorišni kritičar Muharem Pervić zabeležio je da je „Derviš“ „meditativna proza“, a prof. dr Jerkov misli da se uz „Derviša“, ali i druga Mešina dela, „može mudrije živeti nego po najboljim poukama filozofije ili religije“.
Meša je ne samo u literarnim delima zagovarao toleranciju, humanost, otpor nasilju, bezumlju, nepravdi, diktatu, totalitarizmu već je imao smelosti da se u smutnim vremenima kakva su bile prve posleratne godine suprotstavi diktatu Komunističke partije (čiji je bio član i aktivni učesnik NOB-a) do tačke da bude iz nje isključen 1947.godine.
Njegov „greh“ bio je neoprostiv za licemeran, puritanski, bigotni, komunistički moral što se razveo od supruge iz partizana zbog bezmerne ljubavi prema Darki Božić, s kojom je delio zle godine i progone i koja je i decenijama polse Mešine smrti bila čuvar njegove literarne baštine.
Nije moglo da prođe ni jedno uručivanje nagrade koja nosi njegovo ime, a ustanovljena je 1988. godine, da „Mešina Darka“ nije bila prisutna.
Skromno, kao što je živeo, taj veliki gospodin, ponosni izdanak Srba iz Hercegovine poturčenih, ali sa dubokom svešću o srpskim korenima i identitetu, zabeležio je u sutonu svoga života: „živeo sam svakojako ali većinom pošteno, a to me ispunjava zadovoljstvom“.
Mogao je u tim kasnim godinama da vidi kako se „Derviš“ seli iz knjige na pozorišnu scenu, jer ga je dramatizovao velikan poput Borislava Mihajlovića Mihiza, a šejiha Ahmeda Nurudima tumačio je legendarni Zoran Radmilović za koga je rečeno da je „orijentalni Jozef K“ (asocijacija na Kafkin „Proces“).
Kao što i danas „žive“ na pozorišnim daskama Mešini romani „Derviš“ ili „Tvrđava“, tako će i njegove knjige i dalje žive i među čitaocima i poslenicima književne nauke. On će se okupiti 27 i 28 aprila u Srpskoj akademiji nauka, Mešinom duhovnom domu, da osvetle iz novih, ličnih uglova, njegov život i delo.
Leave A Comment