Hoze Gonzales uoči koncerta u DOB-u: Sa svakim novim albumom sam širio svoje vidike

Hoze Gonzales uoči koncerta u DOB-u: Sa svakim novim albumom sam širio svoje vidike

Hoze Gonzales, švedski kantautor argentinskog porekla, danas je jedan od najuzbudljivijih evropskih umetnika u popularnoj muzici. Njegova pesmarica se sastoji od tihih i intimnih kompozicija, njegovi hitovi su otpevani kao da ih neko šapuće i često odsvirani na klasičnoj gitari. On je zvezda tišine. Na prvoj pravoj turneji sa celim bendom posle mnogo godina Hoze Gonzales predstavlja kompletnu estetiku „tišina je nova buka“ koju je svojevremeno započeo paralelno sa slavnim King Of Convenience. Njegov prvi nastup u Srbiji zakazan je za nedelju, 8. novembar u Domu omladine Beograda (sala Amerikana, 20:30h). Ulaznice su u pretprodaji na Blagajni DOB i preko EVENTIM mreže, po ceni od 1200 dinara.

Pažljiv je i izbor predgrupe za ovu priliku: to je Jessica Pratt, izuzetno zanimljiva nova američka folk-rock pevačica i gitaristkinja, poreklom iz San Franciska. Drugi album u njenoj karijeri, „On Your Own Love Again“, ovaj put za prestižnu nezavisnu kuću Drag City, stavlja je u red većih talenata koje smo ove godine imali priliku da otkrijemo.

Povodom prvog nastupa u Srbiji, porazgovarali sa Gonzalesom o njegovoj muzici, aktuelnom albumu i budućim projektima.

Poreklom ste iz Argentine, ali ste rođeni i odrasli u Švedskoj. Na koji način su te različite kulture uticale na Vaše kreativno i muzičko stvaralaštvo?

– Inspiracija za moju muziku dolazi od stvaralaštva Silvija Rodrigeza, Mercedes Sosi, Nika Drejka, španske klasične muzice i laganog indi-folk zvuka sa kraja 90-ih i početka 2000-tih godina. Odrastao sam uz argentinski folklor, brazilsku i kubansku muziku. Kada sam počeo da pišem svoje pesme, tu muziku sam već imao u svom muzičkom koferu, iako sam počeo najpre sa pisanjem na engleskom jeziku, kao i većina mojih prijatelja iz Švedske.

Kada ste bili mlađi preferirali ste južnoamerički folk i pop, ali ste takođe svirali u pank i rok bendu. Na koji način su ta iskustva oblikovala Vašu muziku i usmerila Vas na indi folk?

– Moje detinjstvo i mladost u Geteborgu su uglavnom bili vezani za skejt i muziku, tako da sam preko prijatelja došao u kontakt sa pankom i hard korom. To je sve uticalo i na moje pisanje muzike i tekstova. Mislim da me je to, najviše od svih ostalih uticaja, navelo da odaberem manje melanholičan stil.

Nedavno ste objavili treći album „Vestiges and Claws“, u koji ste dodali više gitara, perkusija i pratećih vokala. Šta Vas je inspirisalo da novim muzičkim elementima nadogradite Vaš dobro poznati minimalistički muzički stil?

– To sam uradio u nekoliko pesama za koje mi se učinilo da nisu kompletne. U takvim situacijama sam pokušavao da dodam postepeno sve ono što je bilo neophodno da bi pesme dobro zvučale. Prvo je to bila samo jedna gitara, ali sam vremenom odlučio da dodam još više elemenata. Želim na taj način da uključim još više ljudi da nastupaju uživo sa mnom u bendu.

Pored obrada pesama, na Vašim albumima ima dosta autorskih pesama. Koje teme su zastupljene na Vašem poslednjem albumu i šta Vam je dalo inspiraciju za treće muzičko ostvarenje?

– Postoje različite teme za svaku pojedinačnu pesmu, ali je suština sadržana u humanističkom pogledu na svet, tačnije ljudskom razvoju i našem životu na ovoj planeti. U pesmi „Stories we build, stories we tell“ vodila me je ideja o tribalizmu, a ideja za pesmu „Open Book“ nastala je iz moje želje da napravim utešnu pesmu o vezama i gubicima.

Kritičari smatraju da je treći album najviše iščekivan album u Vašoj karijeri. S obzirom na to da ste drugi album izdali 2007. godine, smatrate li da je uspeh trećeg albuma imao veze sa sedmogodišnjom pauzom koju ste napravili u svom solo radu?

– Moguće da je tako. Tih sedam godina sam uglavnom nastupao sa bendom Junip i tako došao u kontakt is a novom publikom. U međuvremenu, znam da su mnogi ljudi slušali moja dva prethodna solo albuma i željno iščekivali novi autorski materijal i turneju. Moje stare pesme su privlačile pažnju s vremena na vreme kroz televizijske serije i filmove, tako da nisam bio u potpunosti zaboravljen.

Na koji način su Vaša tri albuma povezana i kako ste se evoluirali kao muzičar kroz ova muzička ostvarenja?

– Zapravo bih rekao da sam se ostvario kroz pet albuma: dva solo izdanja, dva albuma sa Junipom i sada kroz treći solo album. Počeo sam sa pisanjem pesama u usamljeničkom maniru, kroz tekstove koji su prikazivali moju borbu sa usamljenošću. Sa svakim novim albumom sam širio svoje vidike i povremeno menjao svoj stil, inspirisan time šta od mog rada zvuči dobro uživo. Za treći album sam dozvolio da me inspiriše muzika zapadne Afrike, kao i harmonije Krozbija, Stilsa i Neša.

Bend Junip oformili ste 1998. godine sa prijateljima iz detinjstva, i od tada ste objavili dva albuma, učestvovali u dosta muzičkih projekata i dosta svirali zajedno. Šta Vas je navelo da započnete solo karijeru 2003. godine i koje muzičko iskustvo preferirate – sviranje solo ili u okviru benda?

– Studirao sam biohemiju, a muzika je bila hobi kojem sam se posvećivao vikendima. Sa bendom Junip sam svirao i snimao, ali kada sam 2003. godine izdao solo album, koji je došao na drugo mesto švedske muzičke pop liste, stvari su se promenile i mogao sam da živim isključivo od svoje muzike. Godine 2005. smo ponovo pokrenuli priču sa Junipom i snimili smo EP, ali zbog drugih obaveza, tek 2008. smo snimili dva albuma. Uživam i u solo i grupnom muzičkom radu i svaki od ovih projekata ima svoju snagu i vrednost. Sada kada sam fokusiran na autorski rad, zabavno mi je da pratim sopstvene instinkte bez dogovaranja sa drugima oko tekstova i muzičkog stila.

Kažu da ste ,,Vestiges and Claws“ samostalno producirali u kućnom studiju. Koje su prednosti kreiranja i produciranja sopstvene muzike? Da li imate više slobode i inspiracije kada stvarate muziku u kućnoj atmosferi?

– Prednost je što me takav način rada navodi da se osećam kao da mi je muzika više hobi, nego posao. Kada sam kod kuće, mogu da radim više različitih stvari i da obavljam one koje su mi najvažnije. Dosta pesama sam napisao i snimio u mom studiju, samo sam ga sredio da izgleda kao pravi stan. 

Kakav ste nastup pripremili za srpsku publiku? Da li ćete imati neke goste na koncertu?

– Na koncertu u Beogradu biće nas petoro muzičara: dve gitare, dve perkusije i tri vokala. Ovo znači da ćemo moći lako da pravimo prelaze između pesama i drugačijih raspoloženja. Dosta pesama ćemo svirati sa novog albuma poput „Let it carry you“ i „What will“, koje bih teško mogao samostalno da izvedem.

Kakvi su Vam planovi za budućnost? Da li radite na nekim projektima za muzičku i filmsku industriju s obzirom na to da ste imali prilike da kreirate muziku za filmove, video igre i televizijske emisije?

– Počeću uskoro da pišem, ali neću to raditi namenski za određeni filmski ili televizijski projekat osim ako ne žele da iskoriste već postojeći materijal. Na turneji sam tokom ove i naredne godine i radujem se što ću svirati sa bendom, solo, kao i sa ansamblima i orkestrima.