Kit Ričards: Džeger je nepodnošljiv već 30 godina

Kit Ričards: Džeger je nepodnošljiv već 30 godina

 

Mik Džeger je početkom osamdesetih godina postao nepodnošljiv, piše u svojoj autobiografiji „Life“ (Život), koja uskoro treba da se nađe u prodaji, Kit Ričards, gitarista grupe Rolingstons.

Slavni muzičar, koji pevača Rolingstonsa oslovljava nadimcima „Brenda“ i „Njegovo Visočanstvo“, poredi život s Mikom sa druženjem sa brbljivim papagajem.

-Voleo sam Mika, ali već 20 godina nisam ušao u njegovu garderobu. Ponekad pomislim da mi nedostaje moj prijatelj i pitam se kud je nestao? – navodi Ričards u svojoj knjizi, koja će od sutra izlaziti u delovima u listu „Tajms“.

-Bio je početak 80-ih kada je Mik postao nepodnošljiv – neumoljivo nastavlja gitarista Rolingstonsa, poredeći Džegerov solo album „Goddeš In The Doorway“ sa Hitlerovim „Mein Kampfom“ – „svi ga imaju, ali ga niko ne čita“.

On, takođe, proziva Džegera kao glavnog krivca za razvod od supruge Džeri Hol i optužuje ga da je bio posebno grozan prema Marijan Fejtful s kojom je bio u vezi.

Ričards (67) je u razgovoru sa novinarkom „Tajmsa“ rekao da je Džeger pročitao njegovu knjigu i da mu je ona „zapravo otvorila oči“.

Jedini deo koji je Džeger tražio da izbaci je onaj u kojem Ričards otkriva da je frontmen Roligstonsa imao vokalnog trenera.

Na pitanje novinarke „Tajmsa“ da li u knjizi pokušava da se „obračuna“ sa Džegerom, Ričards odgovara: „Bilo je svađa među nama, hej, pa ko ih nije imao?“

-Trudiš se i održavaš nešto 50 godina – dodao je on, tvrdeći da i dalje želi da radi sa Džegerom i da planira da krene na turneju sa Rolingstonsima.

„Bićemo mi ponovo na turneji“, uveren je on.

U knjizi, Ričards iznosi i svoje stavove o političarima, opisujući Bila Klintona kao „velikog“ čoveka, ali „užasnog“ saksofonistu.

Otkriva i da se još uvek dopisuje sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom na temu rata u Iraku, savetujući mu da se „čvrsto drži svog oružja“.

Uprkos dugogodišnjem korišćenju droga, Ričards se ipak nada da je pred njim još puno godina i dodaje da još nije „upisao smrt u svoj rokovnik“.

-Još uvek ne želim da se sretnem sa svojim drugarom Luciferom. On je tip s kojim ću se sresti, zar ne? Ne idem ja na ono drugo mesto, to je činjenica.

Droga je još jedna važna tema u Ričardsovoj autobiografiji. On priznaje da bi ponovo počeo da uzima heroin kada bi mu bila data prilika da proživi još jedan život.

Kaže, međutim, da je ostavio kokain i dodaje: „Svega sam se sada odrekao – što je samo po sebi svojevrstan trip.“